Нове санкције Сирији

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Европска унија јуче је, дванаести пут по реду, појачала притисак на сиријског председника Башара ал Асада, уводећи додатне санкције Сирији, у намери да изолује сиријски режим и приволи га на сарадњу са опозицијом. Референдум о промени сиријског устава, који је одржан у недељу, није уверио шефове дипломатија ЕУ да Асад заиста жели промене у земљи и смиривање насиља.

Нови пакет санкција за Сирију, који су јуче у Бриселу усвојили министри спољних послова земаља чланица ЕУ, садржи замрзавање имовине Сиријске централне банке, забрану летова теретних авиона из Сирије у ЕУ, осим ако превозе путнике, као и рестрикције за трговину дијамантима, златом и осталим племенитим металима.

Нове санкције укључују и забрану путовања за седам Сиријаца блиских председнику Асаду, чиме је европска „црна листа” проширена на око 150 особа, организација и компанија којима је забрањен улазак у ЕУ или чија је имовина замрзнута. Према речима Маје Коцијанчич, портпаролке високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност, имена тих седам сиријских званичника биће објављена данас у Службеном листу ЕУ.

„Наставићемо са притиском кроз појачане санкције”, рекао је француски министар спољних послова Ален Жипе, који је референдум у Сирији назвао „мрачном маскарадом”.

И његов британски колега Вилијам Хејг оценио је референдум у Сирији као трик Асадовог режима који никога није преварио, додајући да не може да има кредибилитет онај ко отвори биралишта, а наставља да пуца на цивиле.

У дебати о Сирији европска „двадесетседморица” још једном су показали супротстављене ставове о спољној и безбедносној политици ЕУ. Док су британски и холандски шеф дипломатије навели да би у Сирију могле да буду послате арапске мировне снаге, званични Луксембург је истакао да то сада није опција. С друге стране, залагање Литваније да ЕУ званично призна опозициони Сиријски национални савет, од стране неколико шефова дипломатија ЕУ оцењено је као „преран” корак.

Осим тога, поједине земље су се заложиле за забрану извоза фосфата из Сирије, који овој земљи доносе знатне приходе. Међутим, одлучно против тога је била Грчка, будући да би у том случају она остала без главног снабдевача овог фосфата.

Јединство Европљана није постигнуто ни када је на сто дошао предлог да се уведу потпуне санкције Сиријској централној банци, будући да су поједини шефови дипломатија ЕУ страховали да би таква мера обуставила целокупну трговину и утицала на сиријски народ. Шефови дипломатија у Бриселу су одустали и од забране за путничке летове, јер би то отежало напоре да се у случају потребе из Сирије евакуишу европски грађани, попут рањених новинара.

„Право је питање каквим притиском зауставити насиље. Подржавамо мисију Кофија Анана, специјалног изасланика УН и Арапске лиге и желимо му брзи успех”, рекла је Кетрин Ештон, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност.

Министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер сматра да ЕУ не сме да попушта са притиском на режим Башара ал Асада, оцењујући да се Сирија налази пред грађанским ратом.

ЕУ је раније већ наметнула ембарго на извоз оружја Сирији и увоз сиријске нафте, због насиља током антирежимских протеста, који трају већ 11 месеци. Према тврдњама активиста сиријских невладиних организација, досад је у сукобима убијено више од 7.600 људи.