Nove sankcije Siriji

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Evropska unija juče je, dvanaesti put po redu, pojačala pritisak na sirijskog predsednika Bašara al Asada, uvodeći dodatne sankcije Siriji, u nameri da izoluje sirijski režim i privoli ga na saradnju sa opozicijom. Referendum o promeni sirijskog ustava, koji je održan u nedelju, nije uverio šefove diplomatija EU da Asad zaista želi promene u zemlji i smirivanje nasilja.

Novi paket sankcija za Siriju, koji su juče u Briselu usvojili ministri spoljnih poslova zemalja članica EU, sadrži zamrzavanje imovine Sirijske centralne banke, zabranu letova teretnih aviona iz Sirije u EU, osim ako prevoze putnike, kao i restrikcije za trgovinu dijamantima, zlatom i ostalim plemenitim metalima.

Nove sankcije uključuju i zabranu putovanja za sedam Sirijaca bliskih predsedniku Asadu, čime je evropska „crna lista” proširena na oko 150 osoba, organizacija i kompanija kojima je zabranjen ulazak u EU ili čija je imovina zamrznuta. Prema rečima Maje Kocijančič, portparolke visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, imena tih sedam sirijskih zvaničnika biće objavljena danas u Službenom listu EU.

„Nastavićemo sa pritiskom kroz pojačane sankcije”, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe, koji je referendum u Siriji nazvao „mračnom maskaradom”.

I njegov britanski kolega Vilijam Hejg ocenio je referendum u Siriji kao trik Asadovog režima koji nikoga nije prevario, dodajući da ne može da ima kredibilitet onaj ko otvori birališta, a nastavlja da puca na civile.

U debati o Siriji evropska „dvadesetsedmorica” još jednom su pokazali suprotstavljene stavove o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Dok su britanski i holandski šef diplomatije naveli da bi u Siriju mogle da budu poslate arapske mirovne snage, zvanični Luksemburg je istakao da to sada nije opcija. S druge strane, zalaganje Litvanije da EU zvanično prizna opozicioni Sirijski nacionalni savet, od strane nekoliko šefova diplomatija EU ocenjeno je kao „preran” korak.

Osim toga, pojedine zemlje su se založile za zabranu izvoza fosfata iz Sirije, koji ovoj zemlji donose znatne prihode. Međutim, odlučno protiv toga je bila Grčka, budući da bi u tom slučaju ona ostala bez glavnog snabdevača ovog fosfata.

Jedinstvo Evropljana nije postignuto ni kada je na sto došao predlog da se uvedu potpune sankcije Sirijskoj centralnoj banci, budući da su pojedini šefovi diplomatija EU strahovali da bi takva mera obustavila celokupnu trgovinu i uticala na sirijski narod. Šefovi diplomatija u Briselu su odustali i od zabrane za putničke letove, jer bi to otežalo napore da se u slučaju potrebe iz Sirije evakuišu evropski građani, poput ranjenih novinara.

„Pravo je pitanje kakvim pritiskom zaustaviti nasilje. Podržavamo misiju Kofija Anana, specijalnog izaslanika UN i Arapske lige i želimo mu brzi uspeh”, rekla je Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger smatra da EU ne sme da popušta sa pritiskom na režim Bašara al Asada, ocenjujući da se Sirija nalazi pred građanskim ratom.

EU je ranije već nametnula embargo na izvoz oružja Siriji i uvoz sirijske nafte, zbog nasilja tokom antirežimskih protesta, koji traju već 11 meseci. Prema tvrdnjama aktivista sirijskih nevladinih organizacija, dosad je u sukobima ubijeno više od 7.600 ljudi.