Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кључеви и браве

Кључеви и браве
Старински кључ био је повећи и тежак па није било лако носити га са собом

Епска поема "Одисеја" коју је написао Хомер у VII веку пре н. е. не помиње ништа од технологије тог времена осим оружја хероја. Изузетак представља чудан одељак који описује како Пенелопа, жена краља Одисеја, откључава просторију обезбеђену од лопова да нађе његов лук. Уз помоћ "мудро направљеног бакарног кључа са дршком од слоноваче" она је отворила врата: "Брзо је одвезала траку закачену за кваку, гурнула кључ кроз отвор и са добро циљаним замахом одгурнула резу. Кључ је обавио посао. Врата су се широм отворила пред њом, са јечањем сличним рикању бика у ливади."

Кључ који је описао Хомер био је очигледно веома различит од оних које ми данас користимо. Али како је он у ствари функционисао? Комбиновањем трагова из археолошких налаза и сцена из домаћег живота са грчке грнчарије можемо да добијемо прилично јасну слику. Тада нису постојале браве као такве - само клизећа дрвена реза са унутрашње стране врата. Да би се врата затворила споља, реза се повлачила на место канапом, који је пролазио кроз отвор у вратима; онда се канап везивао у компликован чвор на кваки. Да би се врата отворила, чвор се одвезивао а реза повлачила гурањем "кључа" у облику латиничног слова L кроз други, шири отвор док он не захвати прорез усечен у рези.

У еволуцији безбедносних уређаја "Хомерова брава" је негде између једноставне резе и правих механизама са кључем и кључаоницом. Историја кључа почела је много пре Хомеровог времена. Али кад су докази први пут пронађени археолози су били запањени. Године 1887, током ископавања у Кахуну, египатском граду из IX века пре н. е. британски археолог сер Флиндерс Питри пронашао је цилиндрични комад дрвета на чијим су крајевима били отвори. Овај збуњујући налаз био је остављен на страну као мања мистерија која ће сачекати на решавање. Али и на другим налазиштима у Египту откривани су слични дрвени предмети. Један нарочито леп примерак стигао је из гробнице Ка, главног архитекте фараона средином XIV пре н. е; његова жена Мирит била је сахрањена с њим, а у корпи са делом мираза налазила се кућна хаљина, пантљике за косу, чешаљ и један мистериозни дрвени предмет. Почетком XX века у сицилијанским гробницама из X века пре н. е. откривене су бронзане верзије тог предмета, опет искључиво у гробницама жена.

Права сврха ових предмета откривена је 1907, кад је примећено да се слични дрвени кочићи користе у Етиопији као кључеви. Њихово често присуство у гробницама жена указује на улогу жене као господарице куће у древном друштву. Као и Пенелопа у "Одисеји", тако су и жене Египта и Сицилије биле задужене за кључеве куће.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.