Непрекидно актуелна

Пето издање "Књиге о Косову" Димитрија Богдановића (Београд, 11. 10. 1930–14. 6. 1986), академика, историчара светског реномеа, аутора капиталних дела о српској средњовековној култури и ћирилској заоставштини, теолога, филолога, палеографа, археографа, истраживача и храброг критичара савремених прилика у Југославији, објављено је 2006. године у Српској књижевној задрузи, у Београду, у угледној едицији "Коло".

Реч је о, до сада, петом издању "Књиге о Косову", али првом у Српској књижевној задрузи. Подсетимо да је први пут ово капитално дело Димитрија Богдановића објавила 1985. године Српска академија наука и уметности, и да је издање поновила наредне 1986. године. Књига се затим 1990. године појавила у издању "Књижевних новина" и "Јединства" – Приштина, да би четврто издање објавили заједно "Народна књига" и "Војноиздавачки завод", 1999. године.

О мотивима Српске књижевне задруге да у "Колу" објави пето издање "Књиге о Косову" Димитрија Богдановића, уредник ове издавачке куће Марко Недић нам је рекао:

– Један од основних разлога због којих је "Књига о Косову" објављена у редовном "Колу" Задруге јесте што је то најбоља и најобјективније написана књига посвећена овој тематици. Она је значајна и због непрекидне актуелности питања Косова и Метохије. Важно је истаћи и да ово издање има обиман резиме на енглеском језику, где су дати основни подаци и извори од којих је полазио Димитрије Богдановић приликом писања ове књиге. Димитрије Богдановић је био скрупулозан и одговоран научник, један од наших најтемељније образованих истраживача, и све што је написао аргументовао је великим бројем доказа. Таква књига може само да послужи, у чињеничном смислу, као добра илустрација свима онима који размишљају о Косову и Метохији, и о генези односа Срба и Албанаца.

Марко Недић је додао да "Књига о Косову" има прегледан и обиман предговор Радована Самарџића, којим је обухваћен читав научни рад и Димитрија Богдановића.

– Истовремено је дат и суд о "Књизи о Косову", који, иако изречен пре извесног времена, и данас стоји, будући да га је изрекао још један изузетан научник какав је био Радован Самарџић, нагласио је Марко Недић.

Средином осамдесетих година прошлог века, када се појавила "Књига о Косову", у штампи је дочекана углавном непријатељски, а називана је "књигом раздора", затим "науком изопачене свијести", делом "навијачке поруке" "трулом грађом"… Књигу су оспоравали чланови Комунистичке партије, намећући идеју "угњетачке улоге српске буржоазије према свим осталим југословенским народима и националним мањинама".

Такве нападе на књигу, из данашње перспективе, Марко Недић је прокоментарисао:

– Књига је негативне критике добила од људи који су се првенствено бавили политиком, а не од научника. Ако би сада било негативних критика онда би само могле да дођу од оних који не размишљају на начин научника. Политика и наука се најчешће ни не додирују.

Димитрије Богдановић је 1986. године преминуо, док је била штампана његова књига "Разговори о Косову" ("Бата књига", Београд), која је настала као рефлекс расправа и политичких оспоравања "Књиге о Косову".

Димитрије Богдановић је, објашњавајући вековне несугласице Арбанаса и Срба у "Књизи о Косову" доказао да су Албанци почели да се шире на подручје српске земље тек у 17. и 18. веку.

"Принудним исељавањем Срба из Старе Србије учвршћивали су се последњих 200 до 300 година. То су резултати једног од изузетно драматичних освајања у историји Европе новијих времена", писао је Богдановић који је у овом капиталном делу разматрао и узроке српских уступака Арбанасима, и положај Срба на Косову до првог ослободилачког рата 1876. године, затим положај Албанаца у Краљевини Југославији. Богдановић је поступно анализирао и положај Албанаца у Брозовој Југославији, све до студентских побуна из 1981. године.

--------------------------------------------------------------------------

Незнање је добар савезник непријатеља

Бранећи се од критика, у тексту објављеном у "Књижевним новинама", 1986. године, Богдановић је написао:

– Ерупција албанског национализма 1981. године за добре познаваоце косовских прилика није могла да буде изненађење, али је на широку југословенску јавност, па чак и на многе политичаре, деловала као прави шок. Скоро потпуни изостанак тачних и благовремених информација са Косова, годинама пре тога, учинио је своје: један дуготрајан, непрекидан рад непријатеља, у читавом сплету илегалних, полулегалних и легалних дејстава, није се нашао у свести југословенских народа онда када је то било потребно, већ су се с њим суочавали само најупућенији, само "посвећени" у тајна политичка збивања на Косову и око њега. Показало се да је незнање добар савезник непријатеља и узрок лутања и произвољности у одређивању мера којима се том непријатељу требало супротставити...