Специјалност – селектор

По старом православном и српском обичају, у време Божићних празника, Ратомир Дуковић је из "белог света" дошао у Београд. У кругу породице, како се то у нас и чини, провео је празнике. Затим спаковао кофере и са својим сарадницима наставио припреме кандидата за олимпијску репрезентацију Кине.

Кина је постала обећана земља за наше стручњаке који су тамо – почев од Слободана Сантрача, Милорада Косановића, Илије Петковића, Љупка Петровића, Владимира Петровића – оставили дубок траг у клупском фудбалу. Љубиша Тумбаковић им се ове године придружио с дуплом круном у Шендунгу, а то му је донело и епитет тренера 2006. године – Србије. Кинески трофеји – српско признање.

Злато од 500.000 динара

Од 1. новембра прошле године селектор олимпијског тима и технички директор "А" репрезентације Кине постао је – Ратомир Дујковић. Наши далекоисточни пријатељи сматрају да Дујковић, као 2000–2002. године Бора Милутиновић, кад је Кинезе први и до сада једини пут у њиховој историји одвео на Светски шампионат, може да буде фудбалски чудотворац.

Задатак и захтев ни мало лак:

– Њима је стало да на олимпијском фудбалском турниру идуће године у Пекингу стигну не само до финала него освоје и златну медаљу – причао нам је Ратомир Дујковић пре него што је из Београда отишао у Француску (Марсеј), где ће са сарадницима спровести један део припрема, затим одвести своје изабранике (36) у Челзијев камп у Енглеској.

– Пут нас касније води у Хонг Конг. Тамо ћемо од 18. до 22. фебруара учествовати на турниру. Познате су три екипе – Кина, Чешка и домаћин Хонг Конг, а пре него што сам из Пекинга кренуо за Београд помињала се могућност да и национални тим Србије заигра на овом турниру.

• Када сте поменули Србију, били сте после Светског првенства у Немачкој један од кандидата за селектора нашег националног тима – отворено смо питали Дујковића.

– Јесам и то ми је била велика жеља. Разговарао сам с председником Терзићем, нисмо нашли заједнички језик и мени остаје да и даље, као увек до сад, навијам за нашу репрезентацију.

Прославио се с Ганом

С фудбалерима Гане исписао је најлепше фудбалске странице у овој земљи. Прво је Гану одвео на Светски шампионат у Немачку, а тамо су "црвени змајеви", као дебитанти, одушевили љубитеље фудбала и светске стручњаке.

Гана је фасцинирала игром: победила САД (2:1), Чешку (2:0) и изгубила од будућег шампиона света Италије (0:2), али је у сећању свих остао дуел с Бразилом.

– Можда сам и ја крив што се на крају Мундијала нисмо боље пласирали. Рачуница пред последњу рунду, када смо ми делили мегедан са Американцима, а међусобно се састали Италија и Чешка, није била најбоља – отворено прича Дујковић. – Нама је у наредној рунди ривал био Бразил, а у срећнијој варијанти би се састали са Аустралијом и вероватно отишли даље.

• Били сте на прагу сензације, Бразил се повукао?

– Све је виђено. Не треба подсећати да смо у том двобоју и оштећени пристрасним суђењем Лубоша, који је и мене послао на трибине. Пружили смо сјајан отпор, играли отворено, без икаквих калкулација. Надигравали смо се с Роналдињом и осталима и одржао реч да никог нећемо стриктно чувати. Такав фудбал волим, хоћу и да с Кинезима стремимо само офанзиви. Гледаоци воле нападачки стил, голове...

И по томе се Дујковић разликује од других: голман који је бранио да му лопта не уђе у голе, тражи само голове.

Гана је на крају била тринаеста, а недавно је Дуковићу, међу 32 стручњака који су предводили националне тимове у Немачкој, припало девето место! Никад ни један Србин, ма како се звао, није био тако високо котиран у свету.

Могао би Дујковић, кад попуњава разне формуларе у којима стоји рубрика – занимање – да запише: ужа специјалност селектор. Водио је пет репрезентација на три континента: с Венецуелом (Јужна Америка) 1993. на "Копа Америка" први пут нису били последњи а на ранг-листи ФИФЕ Венецуеланци су скочили за 27 места.

– Касније у Бурми, која је била под санкцијама, неиграјући утакмице у разним квалификацијама, само смо тренирали. Остао сам годину дана па се вратио у Венецуелу и са Атлетиком Зулија у сезони 1998/99. освојио националну титлу и проглашен за тренера године.

Селекторовање у Руанди посебна прича: сиромашна, мала земља, позната по геноциду из 1994. године, донело је и прво учешће непознатих фудбалера на финалном турниру 1994. "Купа Африке" у Тунису.

О Гани је све речено, сада је Кина актуелна.

– Циљ ми је исти, а обавеза велика. Амбиције Кинеза, домаћина Олимпијских игара, су огромне и стигао сам да учествујем у њиховом највећем светском подухвату.

Дуковић није постао српски селектор, али попут многих наших тренера проноси славу српског фудбала.

--------------------------------------------------------------------------

Ђиа први сарадник

Пред Азијске игре Дујковић је играче одвео у Катар, а касније на шампионату континента у четвртфиналу Кина је поражена од Ирана, али тек извођењем пенала (7:8).

Побеђени су Ирак (1:0), Малезија (3:1) и Оман (2:0) и послодавци из Пекинга били су задовољни.

Стручни штаб олимпијског тима чини фудбалска коалиција састављена од Срба и Кинеза. Поред Дујковића су Томић и Мићић, а с кинеске стране Ђиа, бивши репрезентативац и други помоћник Су, иначе најбољи стрелац државног тима.

– Ђиа или Ђа, како изговарају Кинези, је стари познаник навијача "црно-белих", јер је од 1987. до 1989. године, заједно са Лијуом, играо у Партизану – разјаснио је Дујковић.

Још мало појашњење: Ксичуан Ђиа је у Партизану играо штопера, био сасвим солидан и фер фудбалер. Затим је водио олимпијце и гајио дефанзивни фудбал. Дујковић се окренуо сасвим другом стилу играња, али је Ђиа задржао у стручном штабу.

--------------------------------------------------------------------------

Најмање у Кини

Селектор олимпијаца Кине Ратомир Дујковић од 1. новембра најмање времена је провео у – Кини.

– Неколико пута, по два–три дана, био сам у Пекингу. Остало време на припремама, Азијским играма, у Јапану...

Сада је у Француској, па иде у Енглеску, наставља за Хонг Конг. Од марта, када почиње шампионат, упознаће Кину уздуж и попреко.