Збрка око Ирана

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док је израелски министар одбране Ехуд Барак био на путу ка Вашингтону, агенција Асошијетед прес је, позивајући се на неименоване изворе из Обамине владе, објавила кратку вест како је Израел одлучио да, ако се реши да нападне Иран, о томе неће унапред обавестити свог главног савезника.

Да ли је то и главна порука коју Барак носи, није изнето, али с обзиром на то да ће већ у понедељак овде допутовати и премијер Бенјамин Нетанијаху очигледно је да две земље настоје да ускладе стратегију обуздавања нуклеарних амбиција Техерана.

Такву логику међутим оспоравају сасвим опречни недавни догађаји који упућују да су у овом моменту интереси САД и Израела или различити или је реч о подели улога у очигледно ескалирајућем психолошком (и економском, уз помоћ санкција) притиску на Техеран не би ли се изазвао раскол у тамошњим властима и у крајњем исходу променио режим – ма колико то изгледало нереално.

Прво је, прошлог петка, овде дат публицитет најновијем извештају Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) у којем се констатује да је Иран повећао напоре да овлада технологијом обогаћивања уранијума.

Чињеница о наставку иранских напора да повећа степен обогаћености свог нуклеарног горива засенила је међутим суштину извештаја ИАЕА, констатацију да Иран „не сарађује у поступку да се његово нуклеарни програм верификује као чисто мирољубиви”.

Највеће изненађење у овом погледу приредио је прошле суботе  „Њујорк тајмс”, који је на насловној страни објавио текст под насловом „Агенције САД не виде намеру Ирана да направи бомбу”. „Тајмс” наводи уверење аналитичара америчких обавештајних служби да нема конкретних доказа да је Техеран одлучио да произведе нуклеарно оружје. Тиме потврђује позицију ЦИА и сличних служби из 2007. да је тамошњи војни нуклеарни програм напуштен неколико година раније.

„Тајмс” је подсетио и на сведочење Џејмса Клапера, директора свих обавештајних служби, у Сенату 31. јануара, када је изнео оцену да Иран задржава опцију да се нуклеарно наоружа, али да нема доказа да је у Техерану о томе донета формална одлука.

С обзиром да су сличну поруку потом у разним приликама поновили и директор ЦИА, генерал Петраус, секретар за одбрану Панета и начелник Здруженог генералштаба генерал Демпси, очигледно је да Вашингтон „стаје на лопту”.

„Има индикација да је Вашингтон у овом погледу све опрезнији”, констатује у анализи портал „Форин полиси џорнал”.

Због тога је највероватнија сврха сусрета највиших званичника САД и Израела да се у овом погледу постигне консензус и оснажи договор да „све опције остају на столу” – али да није време да се употреби она најтежа.

Милан Мишић