Кандидати за промену

Питање које се потпуно оправдано поставља јесте зашто смо на штету Србије, на штету српске мањине на Косову, и на штету европских интеграција изгубили толико времена.

Помало је непристојно када то питање поставља Томислав Николић који „не зна шта би предузео на северу Косова јер тамо не живи”. Али то је само део предвидивих реакција поларизованих према познатим позицијама политичких странака. Ако се власт бојала да ће сваки договор бити схваћен као „уступак” Косову* и изазвати жестоке протесте грађана, још једном се озбиљно преварила. Тако је уосталом било и поводом хапшења Младића и Хаџића.

Разлог је наравно у политици одлагања, оклевања и одбијања промена ради очувања привидног политичког и социјалног мира. Политика која избегава да се конкретним одлукама директно суочи са неистомишљеницима, политика која није спремна да ризикује верујући да ће опортунизмом ту власт и сачувати, увек се обија о главу.

Пример за то је недавно објављена информација да ће Асоцијација малих и средњих предузећа на изборима подржати СНС. Они који прате политичка збивања сигурно нису заборавили многобројне иницијативе за промену и побољшање привредног окружења које су из ове економски изузетно важне асоцијације били упућени Влади Србије. Све те предлоге влада је, без озбиљног разматрања, одбацила, често са образложењем да се то „у нашем мандату тј. до нових избора неће догодити”. Додајмо овоме чињеницу да aсоцијација није успела да у Министарству рада и социјалне политике, за више од сто хиљада привредних субјеката, обезбеди статус репрезентативног представника послодаваца, и биће нам потпуно јасно да је главни интерес ове власти био интерес јавних предузећа, тј. чување сопствене позиције у којој држава, као истовремено законодавац и највећи послодавац, може утицати на штрајкове и друге врсте протеста.

Та двострука улога државе добија својеврсне пародичне аспекте као што је рецимо случај здравствене заштите оружара. Држава као власник и управљач предузећа није сама себи у буџет уплаћивала здравствену заштиту за своје раднике, потом је раднике због своје неажурности кажњавала, а на крају сама себи, кршећи закон, опраштала грешке које је починила. Изгледа да ће као резултат политике „кадија те тужи, кадија ти суди” на крају бити кажњен сам кадија губитком скоро 250.000 гласова оних малих предузетника који су овом политиком оштећени. Бојим се да ту не могу помоћи ни извињења оних из Демократске странке који попут Горана Јешића могу показати своје конкретне резултате. Њих јавност доживљава више као изузетак него као показатељ свеукупних постигнућа ДС-a и владајуће коалиције како на националном, тако и на локалном нивоу.

Стављајући опстанак на власти као свој примарни политички интерес, влада је створила привредно окружење на апсолутну штету малих и средњих предузећа тако да је током последње четири године угашено око 60.000 привредних субјеката и изгубљено 370.000 радних места.