Читај како је написано

Управни одбор Удружења композитора Србије, једно тако „звучно” а од председнице (Иване Тришић, прим. аутора) непотписан текст, заправо је пучкошколски састав, политбировски протест против, како кажу,моје „кампање против националних признања”. Пошто у тексту мешају „бабе” и „жабе”, уметнике и спортисте, подсећам да је моје вишедеценијско поље деловања култура, а националне пензије у спорту остављам спортистима и колегама на спортским рубрикама.

Не сумњам да композитори из Управног одбора удружења знају да читају и пишу ноте, али,очигледно, имају проблем са ишчитавањем слова! Јер да су и непажљиво читали не само моје него толике текстове бројних уметника, културних посленика, стручњака и грађана ове земље који су се огласили на страницама „Политике”, као и у другим писаним и електронским медијима и ТВ емисијама, не би извели овакве невероватнезакључке.

Лично познајем и Јована Колунџију, Корнелија Ковача, Бисерку Цвејић, Даринку Матић-Маровић и толике друге уважене музичке уметнике.Нико њих није доводио у питање. И док сте ви, из Управног одбора удружења све ово време у заветрини ћутали, из ваших редова, једини се, именом и презименом, огласио композитор Зоран Христић, и сам добитник националног признања. Једини је Христић јавно бранио дигнитет овог признања, једини је рекао да га је помало стид због „друштва у коме се нашао” а што се односи, пре свега, на естрадне певаче. Осим Христића, нисам приметила да је било који, други „национални пензионер” из вашег удружења, макар поцрвенео!

Управни одбор Удружења композитора Србије признаје да је девалвацији националног признања допринела влада а у појединим случајевима и комисија.Влада је „метнувши” (термин овогодишњег председника комисије, прим.) своје естрадне симпатије у исти кош са истакнутим, врхунским уметницима позоришта, музике, сликарства, филма, балета и уметничког плеса, мултимедијалних уметности, писане речи... заиста допринела тој девалвацији. Па о томе смо и ми писали, у чему се онда разликујемо!?

Циљ ми је био да најшира јавност, најзад, сазна о непостојању критеријума, муљањима и све чешћем „буразерском” дељењунимало јефтиних националних пензија а све безначајнијим, па и трећеразредним „уметницима”! Мало ко се залагао за укидање, ја никада.

За крај, као „крешчендо”, да се изразим вашим, музичким језиком, надам се да ово никако није крај, већ тек почетак ове, како кажете „кампање” и „хајке” макар и по правилима „јефтиног популизма”!

Hовинар