Пасоши за нашу робу

У свеопштој трци за уједињеном Европом и доказивањем да смо ми, ипак, њен део, промакне нам и по неки пример по коме смо раме уз раме са свим земљама Старог континента, па и корак испред. А то је успело организацији "ГС1 Србија и Црна Гора". Мало ко, осим њених партнера, при том, зна шта име те фирме значи. Без великог околишања, реч је о кући која представља националну организацију задужену за израду и примену глобалних стандарда у обележавању производа у великим трговинским и другим ланцима снабдевања. То је, званично и стручно, опис основне делатности.

Да би ситуација била нешто јаснија, ваља рећи да се ова фирма готово до јуче бавила увођењем бар кодова на артиклима у малопродајним објектима. То су оне вертикално поређане танке и мало дебље линије испод којих је и серија бојева. На основу њих касирке у великим самоуслугама аутоматски идентификују и очитавају купљену робу. Али, суштина ове приче, како казује за наш лист Владимир Кожовић, саветник за примену тих и осталих стандарда савремене производње и трговине, није само у тим "паметним" линијама и бројкама, иза којих се у неком компјутеру крију на десетине  података (од фабрике и земље у којој је роба произведена, преко њених особина, до количине и цене). Суштина је у томе што су они ових дана привели крају и – глобалну класификацију производа. На такво поступање биће обавезан сваки произвођач сврстан у неки од 36 производних сегмената или индустријских грана који жели да своје артикле постави у сертификоване и светски повезане електронске каталоге. Другим речима, њима је на сајту www.gs1yu.org омогућено да виде како су производи класификовани, да би се нашли у електронским робним каталозима целог света. А то није ништа друго до алат којим се роба класификује, а потом и уводи у каталоге.  

До сада су, наглашава Кожовић, од тих 36 објављених сегмената, са енглеског језика, Французи делимично превели 20, а Јапанци свега шест. Ми смо урадили све. И по томе смо први не само у Европи него и у свету. У овом послу "ГС1 СЦГ" веома је помогла такође наша кућа, "Мета дата", која је припремила софтверска решења за превођење, одржавање и коришћење класификације и њене огромне базе података. Организација "ГС1 Јапан" помогла нам је да поставимо глобалну класификацију производа на српском језику на сервер "ГС1" централе у Брислу.

Зашто је то важно за нас?

Примењивати ту класификацију и наћи се у светском електронском робном каталогу, истиче Кожовић, значи добити највећу могућу улазницу за међународно тржиште. Кога у каталогу нема, тај и не постоји. Ту робу нико, нигде и никако не може да види. Ако је нико не уочи, нити за њу зна, шансе за излазак на тржиште таквих произвођача, поготово у велике трговинске ланце са стотинама хиљада артикала, типа "Метро", нису ни теоријске природе. Наше фирме, понајпре чланице "ГС1 СЦГ", макар имају на располагању та помагала за класификовање своје робе, али то, каже на крају разговора Кожовић, није сасвим лак и једноставан посао, јер за сваки артикал треба на одговарајући начин попунити око 250 "поља" са најразноврснијим подацима о производу који се класификује и каталогизује. И тек након тога можемо се надати купцима из целог света.

--------------------------------------------------------------------------

Откуда у имену СЦГ?

Према речима директорке "ГС1 СЦГ" Јагоде Младеновић, ми смо чланови истоимене међународне организације "ГС1", чије је седиште у Бриселу, а сачињавају је 107 националних организација, са више од милион компанија (производња, трговина и логистика) у 140 држава. Донедавно се звала EAN YU (односно ЈАНА), а у чланство EAN International примљени смо 1982. као 16. организација. Ове године обележава се мали јубилеј, 25 година успешног рада. Пошто наша фирма исте послове обавља и за Црну Гору, сасвим је разумљиво, сматра Младеновићева, што је у њеном називу остало и име дојучерашње државне заједнице. За сада "ГС1 СЦГ" окупља преко шест хиљада чланова. Директорка Младеновић каже да су њихови чланови и поједине фирме са Косова и Метохије, које користе њихове услуге и плаћају чланарину. Недавно су у Београду били и представници сродне албанске организације, који у том веома софистицираном послу сричу тек прва слова.

--------------------------------------------------------------------------

Стижу и тагови

Будући да се технологија и стандарди обележавања производа, од фабрике, преко транспорта, до трговина, веома брзо развија, једна од новина за нас је и примена такозваних тагова, тј. радиофреквентних микрочипова који се лепе на кутију или производ. Када на њих из посебног уређаја падне радио зрак одређене фреквенције, он се активира и емитује податке о себи. Рецимо, покаже да је број 156. Компјутер прими тај број, одмах га препозна и може да саопшти да је реч, на пример, о сапуну за руке, који је произведен ту и ту, да је тежак толико и толико, састав му је такав, кошта толико, рок трајања му је толики... То је, како сликовито објашњава Кожовић, прави електронски "пасош" за идентификовање логистичких јединица и робе, од њеног настанка до потрошње, за све на овом свету исти. Чим га неко негде постави, важи за цео свет и сви га на једнообразан начин третирају. У трговини сутрашњице биће довољно да се са корпом или колицима само прође поред касе и да при томе касирка не пипне робу. Читач региструје све што емитују тагови са узете робе и одмах избаци рачун.