Правосуђе на поправном

Није лако свету угодити. Европска унија није задовољна реформом правосуђа у Србији, а примедбе Брисела су све гласније и захтевније. Оданде је Министарству правде стигла чак и јавна опомена због обмањивања јавности у Србији.

Наиме, званичници ЕК „пренели су изразе озбиљног незадовољства Штефана Филеа због тога што Министарство правде у српским медијима пласира информације о томе да је ЕК потпуно задовољна реформом правосуђа, као и очекивање да ће се с том праксом престати”.

Европа нас, дакле, информише да нас наше „рођено” министарство обмањује. Ми, грађани Србије, због којих постоји српско правосуђе, а истим смо углавном незадовољни, треба да чујемо из Брисела да смо погрешно информисани како је Европа задовољна. Ми знамо да свету није лако угодити, али управо онда када српско правосуђе буде добро нама биће добро и Европи.

Често се овде са званичних говорница истиче како ће пословни свет са великим инвестицијама похрлити у Србију због ефикаснијег судства, правне сигурности и владавине права, а тише се и ређе говори о вери грађана Србије у правду и брзо решавање спорова пред судовима.

Министарка правде прекјуче је „преузела одговорност за пропусте”. Лепо звучи, али министарка је то изјавила поводом пропуста у раду комисије у вези са изменама извештаја судова о квалитету рада судија. То је нешто што се тиче само изабраних судија, чији ће се резултати рада оцењивати у Високом савету судства, али се не зна када ће ВСС стићи да се тиме бави јер има „преко главе” незавршених послова. Министарка, дакле, није преузела одговорност за то што се рочишта у парницама ових дана заказују за септембар, а не за април, мај или бар јун. Такође, није преузела одговорност за то што 440 судија, које су пре 26 месеци остале без посла, још не знају да ли су достојни, стручни и способни, и зато још примају плате а не раде, јер ВСС три месеца није могао да доноси одлуке о приговорима неизабраних судија. И то због чега? Због тога што је један члан савета ухапшен, а други поднео оставку са врло оштрим образложењем на које се нико од званичника није осврнуо.

Лепо је Душко Радовић још одавно рекао: „Чувајте се власти. Мало се чувајте ако је немате, а много више ако је имате”.

И поред свих неочекиваних догађаја, потпуно непримерених највишем судском телу, реформа се мора наставити јер – нема назад. Министарство правде и Високи савет судства морају заокружити процес реформе до краја, али поштено. Нека нас истинито информишу да бисмо могли да им верујемо и да их подржимо.

Зато грађани Србије, због којих постоје закони и судови ове земље, могу само да навијају да Високи савет што пре и што боље заврши ревизију избора судија и избор председника судова. Не због Европе, него због нас.