СРБИЈА ЕКСПЕРИМЕНТ ЗАПАДА

Што је страшнији слом губитника, то је тежа ситуација победника. После завршетка хладног рата губитници су земље некадашњег комунистичког блока осим Русије, а победници капиталистичке државе на челу са САД. Губитници су се отворено определили за демократију западног стила и типа, због чега на Запад пада и део одговорности за њихову будућност.

Оно што је довело до победе западних демократија прераста сада у одговорност, а један од зачуђујућих парадокса историје на Балкану је што се "тоталитарно искушење", претворило у супротност некадашњих страховања. Јер, претња за демократије које се егоистично баве само својом формом и благостањем није моћ, већ немоћ, није снага већ тотална пропаст, није фасцинантна чаролија, већ доказ немогућности да се оствари некадашња утопија.

Да ли је потврда те тезе драма око формирања нове владе Србије која је протеклих дана заокупила целокупну пажњу домаће, а добрим делом и стране јавности?

Садашња парадоксална стварност Србије, која у великој мери компликују српски модел будућности, очигледно показује да историја и на овим просторима користи најбољу драматургију: наиме, изненађења која посматрачи и актери и не могу да предвиде.

Ту драматургију покушавали су недавно да у Вашингтону, у оквиру редовних политичко-војно-кризних игара, проигравају одговарајући амерички симулациони тимови: Србе су глумили људи из ЦИА-е, а америчку страну представљали су највиши функционери Стејт департмента, Данијел Фрид и Розмари Ди Карло.

Тим ЦИА-е кренуо је од претпоставки да је Космет прогласио независност, да је у Косовској Митровици дошло до побуне Срба против тога и да је српска војска ушла на север Космета. Америчка страна, а то су у симулацији били Фрид и госпођа Ди Карло, пошла је од претпоставке да САД имају на Русију утицај, и да од врха српске војске имају обећање да војска неће улазити на север Космета. Игра је прекинута, јер је закључено да су претпоставке у старту биле погрешне. Јер, Вашингтон је тек сада свестан да нема утицај на Русију какав је имао у време Јељцина, што значи да ће Русија уложити вето у Савету безбедности УН, ако дође до гласања о новој резолуцији која би Космету давала независност. Осим тога, за ЦИА-у су обећања врха српске војске само обећања појединаца.

Да Американци тешко креирају "синтетичке" Србе потврђује и недавна студијска посета делегације ваздухопловног ратног колеџа САД Србији.

Америчке ваздухопловце на Батајници највише је интересовала опрема наших извиђачких авиона. Наиме, они знају да на извиђачким миговима-21 српска авијација има амерички систем "лорап", који обезбеђује бочно скенирање и снимање свих објеката на земљи у дубини од 150 км. То значи да једним мигом-21 са "лорап" системом видимо скоро све што се догађа на Космету, а да тај миг-21 уопште и не прилази административној граници Космета...

Друга је прича је ли Војска Србије смањена на ниво да војно ништа и не може да уради по том питању чак и када би неко то наредио, а због те немоћи и ситуације, наравно, нико није одговоран. Политичари апсолутно не поштују прокламовану политичку неутралност војске, министар одбране једва да и службено комуницира са начелником Генералштаба, на проширеном колегијуму начелника Генералштаба, на којем је био и Председник Републике, министра одбране није било.

Шефови ВБА и ВОА на првом нивоу одговарају министру одбране, а онда и председнику Републике.

Могло би се рећи да је Војска потпуно окренута ка Западу и евроатлантским интеграцијама, а тај Запад жели да Србији одузме Космет, који би та иста српска војска по Уставу требало да брани. Шаљивџије би рекли, оде војска Србије у НАТО и без Србије.

Нико да објасни да у НАТО улазе државе, а не војске. Са целом територијом, или ампутиране? Зависи како се поставите. Јер, за Запад ми смо обичан експеримент. На жалост, не и на нивоу лабораторије, или само симулационих игара.

Због тога и забринутост Запада ко ће контролисати обавештајне и службе безбедности у Србији. Наравно, оне имају моћ, али не толико фасцинантну како то јавност у Србији мисли, или на Западу страхују.

Оптуживање српских служби да су недемократске помало је смешно, јер демократије нема ни у једној сличној служби на свету. Има само демократске контроле, али не и апсолутне. И има "сивих зона" у операцијама, злоупотреба, па и злочина.

Али тога нису имуне ни службе попут ЦИА-е, њене процене о ирачком тајном оружју, француске службе и њихове операције против "Грин пис" покрета на Пацифику, италијанске службе и њихове везе са мафијом и ложом П-2 и планирање државног удара у Италији.

И зато је у нашој ситуацији са новом владом Србије, или без ње, тешко говорити о апсолутним победницима и губитницима...

Невероватна је фасцинација политичара, али и шире јавности Србије тајним службама. Нема ТВ дебате да се за скоро све проблеме државе, од привреде и могућих тајкунских веза са тајним службама, до такорећи погрешне прогнозе времена не окриве структуре БИА, ВОА, ВБА и они тамо у МИП-у. Још је већа опсесија неких кругова на Западу тим истим српским тајним службама, па се из Брисела стално поручује како оне морају да се трансформишу у демократском духу. У Београду је недавно одржан и међународни скуп око реформи наших тајних служби.

Тајне службе и њихова контрола наводно су и главни разлог "гужве" око састављања нове српске владе. Ко ће контролисати војне службе, а ко цивилне? Шта о томе каже устав Србије, а шта Хавијер Солана? Зашто је Дорис Пак јавно критиковала Хавијера Солану?