Политика на бензинској пумпи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Бројеви на ценовним семафорима бензинских пумпи у Америци мењају се навише већ 23 узастопна дана. Не драматично додуше – бензин дневно поскупљује за по неколико центи – али постојано.

Галон (3,785 литара), овдашња јединица мере, у просеку је у петак коштао 3,74 долара, што, кад се прерачуна, значи да је литар стандардног безоловног бензина био око 80 динара. Много повољније него у Европи (а с обзиром на просек овдашњих плата, далеко јефтиније него код нас), али Американцима, навиклим да им оно што сипају у своје резервоаре не буде значајан трошак, и то је превише.

Само пре месец дана галон је коштао 3,45 долара. Реч је иначе о просеку – овде је тешко наћи две пумпе са истом ценом, па макар биле и једна поред друге. У Калифорнији, на Аљасци и на Хавајима већ плаћају више од четири долара. Са друге стране, малобројни Американци који живе у држави Вајоминг (њих само 600.000 на простору три пута већем од Србије) точе за само 3,18 долара.

Пошто се политика овде углавном не бави апстрактним, него сасвим конкретним питањима, а поготово онима који се тичу џепа обичног човека, последњих дана је њен предмет постала и ситуација не бензинским пумпама.

У захукталој предизборној кампањи, иако су избори тек почетком новембра, републикански претенденти за председничку номинацију за поскупљење бензина оптужују Барака Обаму и његову енергетску политику.

По Рику Санторуму, који настоји да улогу републиканског фаворита већ у уторак преотме од Мита Ромнија, гориво је све скупље „због председникове лоше спољне политике, због његовог лошег управљања кризом у Персијском заливу и његовог односа према нашим пријатељима у Израелу”. Због свега тога, каже, неки људи у Чикагу са којима је разговарао, „очекују да ће галон ускоро коштати пет долара”.

Њут Гингрич на својим скуповима грми да је „право америчког народа да захтева да галон бензина не буде скупљи од два и по долара”.

Мит Ромни поручује да садашњем председнику „треба олупати главу о његову енергетску политику”.

Ниједан републиканац међутим не помиње да је садашњи просек цене бензинског галона нижи него у завршним месецима Бушове владе.

Обама не пропушта да узврати. У говору који је у четвртак одржао у Њу Хемпширу, нагласио је да је домаћа производња нафте и гаса највећа од 2003. године. Изнео је и да Америка има више нафтних бушотина него остатак света заједно, а да је увоз нафте први пут мањи од половине домаћих потреба.

„Или сте на страни нафтних компанија или на страни народа”, поручио је Конгресу, поновивши свој стари захтев да се укину субвенције од четири милијарде долара које влада сада по закону обезбеђују нафтним компанијама. „Оне профитирају кад год сте на бензинској пумпи”, каже Обама.

Пошто је ипак морао да објасни стална поскупљења на тим пумпама, поред оног уобичајеног и разложног аргумента – да је у фебруару светска нафта поскупела за 10 одсто – као узрок поремећаја навео је и Кину и Индију, где људи купују све више аутомобила, што повећава глобалну потражњу за горивом.

„Само у последњих пет година број аутомобила у Кини је утростручен, тамо је у 2010. на друмове изашло 10 милиона нових аутомобила којима је потребно доста бензина.”

Две трећине Американаца су не тако давно за скуп бензин (чија је цена рекордно висока била у јулу 2008 – 4,11 долара за галон) кривили Џорџа Буша и два рата која је повео на Блиском истоку (Ирак и Авганистан). Текуће анкете међутим показују да као кривца за стање на пумпама Обаму сада оптужује тек сваки пети суграђанин.

Цене бензина иначе расту „кад им време није”: зима је овде традиционално годишње доба када је гориво јефтиније, јер се мање вози, док је лети, када почне сезона путовања, скупље. У фебруару је потрошња била за 6,7 одсто мања него у јануару, али су цена на пумпама ипак стално расле.

Ненси Пелози, истакнута чланица Демократске партије и некадашња председница Представничког дома, за то има објашњење: за садашњу ситуацију на пумпама криви су „републиканци који штите шпекуланте са Волстрита”.

Економисти међутим сматрају да је на сцени сплет неповољних околности, од повећане глобалне потражње нафте, па до тога да многе земље стварају резерве у очекивању лоших вести из Персијског залива (евентуални напад Израела на иранска нуклеарна постројења).

Обама је за прилике на бензинским пумпама крив исто толико колико је и градоначелник Њујорка био заслужан за напад Ал Каиде на Светски трговински центар, изјавио је у недавној ТВ дебати један ТВ аналитичар.

Обаму је бранио и утицајни конзервативни колумниста Џорџ Вил, који је Гингричу цинично поручио да би, сем бензина од два и по долара за галон, требало да захтева и да на дрвећу расту морски плодови – јер су то подједнаке економске бесмислице.

Бензинска збрка Американце ипак није спречила да у фебруару купе много више – чак 16 одсто – аутомобила него у јануару. Ако се овај темпо настави, процењују експерти, ове године би на Америчким друмовима могло да буде 14 милиона нових возила, што би значило повратак на стање које је било пре велике економске кризе 2008.

Највећи скок продаје остварио је „Крајслер”, којим данас управља „Фијат” – у фебруару је продао 40 одсто више него у јануару. Следи „Форд” са порастом од 14 одсто, а најлошије је прошао „Џенерал моторс” са само један одсто.

Већи аутомобилски промет, упркос скупљем бензину, добра је вест за Обаму: то што се више купује најконкретнији је доказ оптимизма Американаца да се економија опоравља, што председник може да књижи на свој рачун.