Звезда је поново рођена

Сведок сам рађања глумачке звезде Тање Бошковић. Није могла да има бољег Пигмалиона од Лордана Зафрановића, те 1977. године. Била сам у Дубровнику тог децембра, прво као извештач, а онда и као „глумица” у филму „Окупација у 26 слика”. Улогу „колонела” требало је да игра Данило Киш, ипак, Лордан је одустао и поверио је Фахри Коњхоџићу. Млади и лепи плавооки и плавокоси Франо Ласић заљубио се не само у филму, него и у збиљи, у младу и прелепу глумицу Тању. Дочекивао ју је на Чилипима у белом „мерцедесу”. Млади дубровачки госпар, читам сада после 35 година моју репортажу, одбио је да опсује у филму. Тако је „Окупација” један од ретких домаћих филмова – без псовке.

У хладном децембру, Тања је,у улози проститутке Пине, изводила стриптизтик окружена момцима, статистима у италијанским униформама. Један старији Требињац је коментарисао: „Колико би мушкараца платило и сто хиљада да види голу женску, а ја гледам и још ме – плаћају за то!” Момци статисти су подлегли Тањиној лепоти, нису издржали без коментара, због чега је Ласић, храбро и љубоморно, прекинуо снимање. Због непоштовања глумачког рада. Снимало се од раних јутарњих сати до касно увече у прелепом хотелу „Шехерезада” где су годину дана раније боравили Лиз Тејлор и Ричард Бартон. Затим је упловио носач авиона „Кенеди”. Екипа је била гост на вечери код капетана.

После премијере, „звезда” Тање Бошковић је рођена. Филм је био и у званичној селекцији Канског фестивала. Тањина глумачка каријера настављена је у мјузиклима Позоришта на Теразијама. И опет је звезда као Перина у „Сплитском акварелу” или већ антологијска улога Кобиле Шиндивиле у „Причи о коњу”... Играла је и на другим сценама, а онда је поново направила „хело” када је марта 1999. у комаду Мирјане Бобић-Мојсиловић „Сузе су О.К.”,у режији Милана Караџића,на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта заиграла улогу Марије Калић. Било је то први пут да сам била сведок како цела сала, премијерна публика, плаче ли плаче. Било је то време када су нам падале бомбе на главу, а редови за карте протезали се данима дуж целе Француске улице, све до Душанове. После годину дана представа је скинута са репертоара. Сада живи свој нови живот у Звездара театру. Карте су увек распродате, публика и даље увек емотивно реагује. Представа бележи више од стотину извођења.

Снимила је Тања Бошковић двадесетак филмова и исто толико ТВ серија. Онда је постала стални члан Атељеа 212. Примала је плату, али је није било на сцени.

Недавно је у интервјуу „Политици” изјавила да јој дванаест година управници нису давали улоге! Сада је у пензији. Њена прва позоришна улога као пензионерке – „звезде” је Грета Гарбо.

У готово двочасовној игри текста Мира Гаврана,у режији Ђурђе Тешић, на сцени „Мадленијанума” Тања Бошковић је супериорно, снагом зрелог талента, прозуклим секси-алтом, витка као из дана „Окупације”, понела све нас у сали неспорном харизмом праве глумачке звезде.

Гледала сам је, после представе, како моћна у једноставности прима честитке колега, пријатеља и гледалаца који су у редовима стајали да јој кажу реч, две. Док сам је гледала,присећала сам се оне Тање с почетка каријере и размишљала колико је сурово бити глумац, носити срце на длану а да ти све зависи од неког управника или редитеља. Он те може скрајнути, или пак дати праву шансу!

Колико ће младих глумаца, којих сваке године пристиже са бројних уметничких академија, чекати шансу. Таленти су тако крхка материја, без нежности и неге тешко успевају. Отуда ваљда и толика количина увек истих, углавном осредњих глумаца, код увек истих редитеља на ових неколико београдских сцена, у ових неколико ТВ серија, да више не знате кога сте, у ком комаду или серији гледали. Кад из серије „сиђу” на сцену, нестаје им харизма.

Одлазећи из земунског позоришта, помислих да је улога Грете Гарбо чекала баш Тању, баш као што, на другом крају града, на звездарској сцени, живи њена Марија Калић.