Zvezda je ponovo rođena

Svedok sam rađanja glumačke zvezde Tanje Bošković. Nije mogla da ima boljeg Pigmaliona od Lordana Zafranovića, te 1977. godine. Bila sam u Dubrovniku tog decembra, prvo kao izveštač, a onda i kao „glumica” u filmu „Okupacija u 26 slika”. Ulogu „kolonela” trebalo je da igra Danilo Kiš, ipak, Lordan je odustao i poverio je Fahri Konjhodžiću. Mladi i lepi plavooki i plavokosi Frano Lasić zaljubio se ne samo u filmu, nego i u zbilji, u mladu i prelepu glumicu Tanju. Dočekivao ju je na Čilipima u belom „mercedesu”. Mladi dubrovački gospar, čitam sada posle 35 godina moju reportažu, odbio je da opsuje u filmu. Tako je „Okupacija” jedan od retkih domaćih filmova – bez psovke.

U hladnom decembru, Tanja je,u ulozi prostitutke Pine, izvodila striptiztik okružena momcima, statistima u italijanskim uniformama. Jedan stariji Trebinjac je komentarisao: „Koliko bi muškaraca platilo i sto hiljada da vidi golu žensku, a ja gledam i još me – plaćaju za to!” Momci statisti su podlegli Tanjinoj lepoti, nisu izdržali bez komentara, zbog čega je Lasić, hrabro i ljubomorno, prekinuo snimanje. Zbog nepoštovanja glumačkog rada. Snimalo se od ranih jutarnjih sati do kasno uveče u prelepom hotelu „Šeherezada” gde su godinu dana ranije boravili Liz Tejlor i Ričard Barton. Zatim je uplovio nosač aviona „Kenedi”. Ekipa je bila gost na večeri kod kapetana.

Posle premijere, „zvezda” Tanje Bošković je rođena. Film je bio i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Tanjina glumačka karijera nastavljena je u mjuziklima Pozorišta na Terazijama. I opet je zvezda kao Perina u „Splitskom akvarelu” ili već antologijska uloga Kobile Šindivile u „Priči o konju”... Igrala je i na drugim scenama, a onda je ponovo napravila „helo” kada je marta 1999. u komadu Mirjane Bobić-Mojsilović „Suze su O.K.”,u režiji Milana Karadžića,na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta zaigrala ulogu Marije Kalić. Bilo je to prvi put da sam bila svedok kako cela sala, premijerna publika, plače li plače. Bilo je to vreme kada su nam padale bombe na glavu, a redovi za karte protezali se danima duž cele Francuske ulice, sve do Dušanove. Posle godinu dana predstava je skinuta sa repertoara. Sada živi svoj novi život u Zvezdara teatru. Karte su uvek rasprodate, publika i dalje uvek emotivno reaguje. Predstava beleži više od stotinu izvođenja.

Snimila je Tanja Bošković dvadesetak filmova i isto toliko TV serija. Onda je postala stalni član Ateljea 212. Primala je platu, ali je nije bilo na sceni.

Nedavno je u intervjuu „Politici” izjavila da joj dvanaest godina upravnici nisu davali uloge! Sada je u penziji. Njena prva pozorišna uloga kao penzionerke – „zvezde” je Greta Garbo.

U gotovo dvočasovnoj igri teksta Mira Gavrana,u režiji Đurđe Tešić, na sceni „Madlenijanuma” Tanja Bošković je superiorno, snagom zrelog talenta, prozuklim seksi-altom, vitka kao iz dana „Okupacije”, ponela sve nas u sali nespornom harizmom prave glumačke zvezde.

Gledala sam je, posle predstave, kako moćna u jednostavnosti prima čestitke kolega, prijatelja i gledalaca koji su u redovima stajali da joj kažu reč, dve. Dok sam je gledala,prisećala sam se one Tanje s početka karijere i razmišljala koliko je surovo biti glumac, nositi srce na dlanu a da ti sve zavisi od nekog upravnika ili reditelja. On te može skrajnuti, ili pak dati pravu šansu!

Koliko će mladih glumaca, kojih svake godine pristiže sa brojnih umetničkih akademija, čekati šansu. Talenti su tako krhka materija, bez nežnosti i nege teško uspevaju. Otuda valjda i tolika količina uvek istih, uglavnom osrednjih glumaca, kod uvek istih reditelja na ovih nekoliko beogradskih scena, u ovih nekoliko TV serija, da više ne znate koga ste, u kom komadu ili seriji gledali. Kad iz serije „siđu” na scenu, nestaje im harizma.

Odlazeći iz zemunskog pozorišta, pomislih da je uloga Grete Garbo čekala baš Tanju, baš kao što, na drugom kraju grada, na zvezdarskoj sceni, živi njena Marija Kalić.