Стижу олује и суше

Метеоролози у Србији убудуће ће моћи да предвиђају сценарије климатских промена у нашој земљи у наредних 100 година, захваљујући моделу Хадли центра за климатске прогнозе. Републички хидрометеоролошки завод је заправо добио лиценцу ове светски признате британске службе за дугорочне временске прогнозе. Истраживачи овог центра, иначе, предвиђају да би јаке суше могле да захвате једну трећину планете. Како каже Јасминка Смаилагић, руководилац Групе за примењену климатологију Републичког хидрометеоролошког завода, постоје три сценарија за степен климатских промена условљен глобалним отопљењем. По најблажем, ниво светских мора би порастао за наредних 100 година око 20 центиметара, а по најпесимистичнијем чак за 81 центиметар.

За југоисточну Европу, по прогнози ових стручњака, пројектују се олујне непогоде праћене поплавама и разорним дејством ветра, топлотни таласи, екстремно ниске и високе температуре, лавине мећаве...

Док стручњаци не почну с применом овог новог модела, ваља рећи да је у нашој земљи однедавно почела примена нумеричког модела за сезонску прогнозу времена.

– Сваког 15. у месецу за наредних шест месеци могуће је добити одступање максималних и минималних температура ваздуха, као и падавина од просечних вредности за стандардан климатолошки низ за целу земљу. Ове податке, које преузимамо од Европског центра за средњорочну прогнозу времена у Редингу, за сада оперативно користе београдске електране за прорачун неопходних енергената – објашњава Смаилагић.

На основу овог модела на подручју Србије зима ће бити блажа од просека, а пролеће у границама нормалних вредности и температура и падавина, истиче овај климатолог. Очигледан је топлотни талас у трајању у овом месецу од 14 дана, али је у најтоплијој години до сада 1998. он трајао 20 дана. Тако ће јануар за два степена бити топлији од просека, а мај степен до степен и по.

Како објашњава професор климатологије Владан Дуцић, континенталне тропске ваздушне масе које пристижу из северне Африке и дела Азије од источног Медитерана од Каспијског језера најчешће се јављају зими, али се под одређеним условима могу јавити и лети. Нису ретке ситуације када просторно захвате области Бенелукса, Немачке, Француске, па чак и јужне делове Велике Британије. Опште је познато да екстремно високе летње температуре на нашем простору настају при наиласку "врућих таласа". Продирући ка северу, дакле, могу преплавити читаву Србију подижући и новембарске температуре на преко 26 степени Целзијуса, каже он.

Континенталне поларне ваздушне масе настају изнад европског дела Русије и западног Сибира. У Средоземље, али и преко Србије, долазе као североисточне или источне струје.

"Ако је ваздушни притисак над Балканом много виши него над Јадраном, онда се тај ваздух орканском снагом пребацује преко планинских ланаца, условљавајући циклонезу на заветрини. Када је слој континенталног поларног ваздуха релативно танак (дебљина је, иначе, углавном испод два километра), а изнад њега струји медитеранска ваздушна маса, тада долази до нестабилности и обилних падавина. Продори континенталног поларног ваздуха веома су битни за развој времена над Србијом. Тим пре што се они могу јавити и усред лета. Карпатско-балкански лук у знатној мери спречава овакве продоре, тако да се код нас најчешће појављују у источној Србији, а нешто касније се, под одређеним условима, пребацује преко ниских планина ка Подунављу у Поморављу", каже професор Дуцић.