Oпомена са погреба

Специјално за "Политику"

ИСТАНБУЛ, 23. јануара – Педесет хиљада грађана данас је у гробној тишини и сузама испратило на последње путовање јерменско-турског новинара Хранта Динка, ког је у петак, са два хица, усмртио један малолетник. "Да се више никад не понови" – у ових неколико речи могле би се сажети поруке које су се могле чути на погребној церемонији. Породици убијеног новинара – супрузи и троје деце – то никад не може бити утеха. Али они који су индиректно одговорни за овај атентат требало би да извуку наравоученије, да стану на пут силама мрака које на овакав начин покушавају да ућуткају новинаре.

Погребна колона, која је формирана испред недељника "Агос", у тишини, кретала се осам километара до јерменског гробља. Породица новинара Динка је затражила од грађана да не претворе сахрану у протесте и демонстрације. Многи од њих су, међутим, као по договору носили црно-беле натписе на којима је писало "Сви ми смо Хрант", или "Сви смо ми Јермени".

Централни део Истанбула је био паралисан. Полиција је била у мобилном стању. Аутомобил којим су преношени посмртни остаци новинара био је прекривен цвећем. На крову кола могао је да се види бели голуб, који као да је, симболично, хтео да амнестира новинара Динка који се годинама повлачио по судовима.

И поред захтева породице да се сахрана не претвара у демонстрације, у поворци су могли да се чују повици: "Раме уз раме против фашизма", или "Убица 301". То је спорни број параграфа кривичног законика, на основу кога је јерменски новинар означен као "издајник", јер је "напао идентитет Турске". Био је и осуђен на шест месеци затвора условно, пошто је јавно тврдио да је над његовим народом извршен геноцид. "Ми смо данас видели нашу браћу у тихој погребној поворци, без протеста и захтева за објашњење како је једно дете постало убица", изјавила је потресена удовица Ракел.

На основу видео-снимка, који је направљен у оближњој продавници, полиција је лишила слободе малолетника Огуна Самаста (17). Он је, у то нема сумње, повлачио ороз. Али ко је стајао из њега и повлачио конце, то тек треба да се утврди. Под истрагом је још седам лица, открива "Хуријет".

Убиство новинара Динка још више ће оптеретити односе државе и јерменске мањине (50.000 до 60.000 људи), као и Анкаре и Јеревана.

Две земље су прекинуле дипломатске односе 1993. године, када је Турска безрезервно стала уз браћу у Азербејџану, у време сукоба са Јерменијом око провинције Нагорно-Карабах. Анкара је од тада, у знак одмазде, херметички затворила своју источну границу према Јерменији.

Иако две земље немају односе, сахрани су присуствовали заменик шефа јерменске дипломатије Арман Каракосијан и поглавар јерменске цркве у Њујорку Хајак Барсамјан. То је прва посета неког званичника из Јеревана, мада се нико засад не усуђује да говори о "погребној дипломатији", која би евентуално могла да одшкрине врата за дијалог. Поготово што су сахрану јерменског новинара у Истанбулу бојкотовали водећи турски званичници. "Да су се председник и премијер државе и начелник Генералштаба појавили на сахрани понадао бих се да је држава напустила културу линча и да је почела да се самокритикује", изјавио је угледни истанбулски новинар Џегиз Чандар.

Турска је, и поред овог злочина, сада више демократска земља него што је била до јуче. Али убиство новинара показује да још није стала на крај преосталим снагама мрака које знају и признају само закон линча.