У игри хрватски рецепт

БРИСЕЛ – Расположење међу чланицама Европске уније је све наклоњеније наставку преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са Србијом, али ће конкретна одлука зависити од формирања нове владе Србије и њеног опредељења да унапреди сарадњу с Хашким трибуналом, пренели су јуче Танјугу у Бриселу дипломатски извори блиски учесницима састанка Савета министара ЕУ.
Расте број земаља наклоњених наставку преговора... Све више се помиње такозвани хрватски модел према којем је Хрватска 2005. године започела преговоре о чланству у ЕУ пре него што се оптуженик Анте Готовина нашао у Хагу, наводе дипломатски извори.

Међу земљама које су истакле флексибилнији став него раније нашла се и Француска, до сада један од тврђих заговорника "хашког условљавања".

"Може се рећи да је тренутно већина држава чланица ЕУ за наставак преговора", кажу дипломате иако то још није довољно за постизање консензуса о том питању с обзиром на чињеницу да су Велика Британија и Холандија остале на својим позицијама.

Шефови дипломатија ЕУ, представници Шпаније, Чешке, Словачке, Грчке, Италије и Румуније су истакли да би преговоре требало што пре наставити.

"Проблем није у Ратку Младићу, већ у начину на који Србија сарађује с Хашким трибуналом. Од Београда се очекује одговарајући гест", изјавио је румунски министар спољних послова Унгуреану.

Иако формалан услов за наставак преговора о ССП остаје пуна сарадња с Хашким трибуналом – што је потврдио европски комесар за проширење Оли Рен – акценат се у том контексту више ставља на побољшање модалитета сарадње него на конкретан резултат, односно хапшење Младића.

Имајући то у виду, ЕУ ће желети да најпре види како ће изгледати нова влада Србије и да ли ће сарадња с Хашким трибуналом бити "ојачана".

Оли Рен, немачки шеф дипломатије Франц Валтер Штајнмајер и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана ће, како је најављено у Бриселу, у наредних неколико недеља допутовати у Београд да би разговарали о условима за наставак преговора о ССП.

Иако би у Бриселу волели да та посета буде остварена пре следећег састанка Савета министара (12. фебруара), а после формирања нове владе Србије, овде се изражава сумња да би до тог датума могла бити формирана владајућа коалиција у Београду.

Додатан, веома важан елемент за климу односа Београда и Брисела биће свакако представљање плана Мартија Ахтисарија о будућем статусу Косова и Метохије, планирано за петак у Бечу, на састанку Контакт групе.