U igri hrvatski recept

BRISEL – Raspoloženje među članicama Evropske unije je sve naklonjenije nastavku pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, ali će konkretna odluka zavisiti od formiranja nove vlade Srbije i njenog opredeljenja da unapredi saradnju s Haškim tribunalom, preneli su juče Tanjugu u Briselu diplomatski izvori bliski učesnicima sastanka Saveta ministara EU.
Raste broj zemalja naklonjenih nastavku pregovora... Sve više se pominje takozvani hrvatski model prema kojem je Hrvatska 2005. godine započela pregovore o članstvu u EU pre nego što se optuženik Ante Gotovina našao u Hagu, navode diplomatski izvori.

Među zemljama koje su istakle fleksibilniji stav nego ranije našla se i Francuska, do sada jedan od tvrđih zagovornika "haškog uslovljavanja".

"Može se reći da je trenutno većina država članica EU za nastavak pregovora", kažu diplomate iako to još nije dovoljno za postizanje konsenzusa o tom pitanju s obzirom na činjenicu da su Velika Britanija i Holandija ostale na svojim pozicijama.

Šefovi diplomatija EU, predstavnici Španije, Češke, Slovačke, Grčke, Italije i Rumunije su istakli da bi pregovore trebalo što pre nastaviti.

"Problem nije u Ratku Mladiću, već u načinu na koji Srbija sarađuje s Haškim tribunalom. Od Beograda se očekuje odgovarajući gest", izjavio je rumunski ministar spoljnih poslova Ungureanu.

Iako formalan uslov za nastavak pregovora o SSP ostaje puna saradnja s Haškim tribunalom – što je potvrdio evropski komesar za proširenje Oli Ren – akcenat se u tom kontekstu više stavlja na poboljšanje modaliteta saradnje nego na konkretan rezultat, odnosno hapšenje Mladića.

Imajući to u vidu, EU će želeti da najpre vidi kako će izgledati nova vlada Srbije i da li će saradnja s Haškim tribunalom biti "ojačana".

Oli Ren, nemački šef diplomatije Franc Valter Štajnmajer i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana će, kako je najavljeno u Briselu, u narednih nekoliko nedelja doputovati u Beograd da bi razgovarali o uslovima za nastavak pregovora o SSP.

Iako bi u Briselu voleli da ta poseta bude ostvarena pre sledećeg sastanka Saveta ministara (12. februara), a posle formiranja nove vlade Srbije, ovde se izražava sumnja da bi do tog datuma mogla biti formirana vladajuća koalicija u Beogradu.

Dodatan, veoma važan element za klimu odnosa Beograda i Brisela biće svakako predstavljanje plana Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije, planirano za petak u Beču, na sastanku Kontakt grupe.