Улице пешацима – тунели саобраћају

Саобраћајни тунел дужине 200 метара од Грачаничке до споменика Риги од Фере, над њим пешачки плато са фонтаном који повезује Кнез Михаилову и Калемегдански парк са приобаљем и трамваји на садашњој траси – биће део комплекса дуж улица Париске и Тадеуша Кошћушка и од Узун Миркове до Грачаничкe. Према плановима, градња би могла да почне крајем следеће године.

Урбанисти су последњих пола века планирали сијасет таквих подземних спона Савскеи Дунавскепадине, који би теретни саобраћај изместили под земљу, смањили гужве и омогућили да се брже стигне из једног дела града у други.Сви су реализовани само као – цртежи на папиру.

Повод за последње саобраћајно решење у срцу Београда је прошлогодишњи међународни конкурс за уређење Бетон хале. Изабрано идејно решење јапанског архитекте Соуа Фуџимотоа – спирални објекат који повезује приобаље са Београдском тврђавом и Калемегданом – биће део пешачке целине од Палате „Албанија” до Савског пристаништа.

Исту локацију за тунел од Грачаничке до Узун Миркове улице препознали су пројектанти још пре готовочетири деценије у Сектору за метро, а у оквиру пројекта прве етапе метро система 1973–1982. године. За његовог аутора,архитекту Бранислава Јовина,није спорно да је то позиција за тунел,али сматра да је приступ градских власти сада погрешан.

– Денивелација Улице Тадеуша Кошћушка је интегрални део изградње блока око Рајићеве улице са метро станицом „Калемегдан”. У том пројекту, предвидео сам да Трг Републике, Васина, Узун Миркова, Париска иГрачаничка буду зоне без аутомобилаитрамваја. Тако бисмо од Палате „Албанија” имали директну пешачку везу са Калемегданом и тврђавом. Али,услов за то су метро станице испод Трга Републике и Калемегдана. То што град сада покушава је парцијални приступ јер ћемо добити само пешачку улицу, а не ицелу зону. Проблем са саобраћајемнећемо решити – сматра Јовин.

Да се од тада остварило само неколико идеја о тунелима који су били велика инспирација инжењерима, сада можда не бисмо имали само саобраћајне пречице, него и читав подземни град са продавницама, галеријама, какви постоје у многим светским метрополама. О појединим тунелима се само маштало, неки су испројектовани, а један је започетшездесетих година прошлог века у Улици Гаврила Принципа. Да се од тог пројекта није одустало,његов излаз данас би био у Француској улици.

– Урађена су исцрпна истраживања ипочело је копање,али су радови обустављени када је почело клизање терена изнад широког ископа. Истина је да се радило у неповољним геолошким условима,али све је стало због неоправдане бојазни да ће градња тунела изазвати слегање иклизање Теразија, Савске иДунавске падине – објашњава Петар Локин, професор Рударско-геолошког факултета у пензији.

Оно што драстично поскупљује пробијање подземних коридора није само неповољни састав тла, него додатна опрема, напомиње Локин.

– Са савременом технологијомнема препрека за градњу без обзира да ли тунел пробијате на теренима са идеалним геолошким условима попут Ташмајдана, дела Калемегдана, Кошутњака, Бановог брда, или нестабилним као што су Савски и Дунавски амфитеатар. У оба случаја само је питање да ли је то исплативо. Грађевинскирадови за тунел по дужном метру коштају 5.000 до 10.000 евра. Осветљење, противпожарна заштита, вентилација и одржавање коштају исто толико – наглашава Локин.

----------------------------------------------------

Нерођени близанац Теразијског тунела

Какоби растеретили Теразијски тунел,урбанисти су седамдесетих година 20. века предлагали да се пробијејош један,за саобраћај из супротног смера. Возила из Булевара краља Александра би на Тргу Републике „зарањала”у тунел и излазилана Бранков мост,настављајућикаНовом Београду. Било је и других решења, сећа се Душан Милановић, инжењер саобраћаја и заменик директора Сектора за стратешко планирање и развој Урбанистичког завода Београда.

– Реч је о тунелској вези Бранковогмоста и Улице деспота Стефана, правцем одПоп Лукине до Економске школе на углу Цетињске и Деспота Стефана. Ако активирамо Савски амфитеатар,у коме је планирана изградња стотина хиљада квадрата стамбено-пословног простора,једна од првих већих инвестиција требалоби да буде тунел који би спојио Савску магистралу и Дунавску улицу–истиче Милановић.

Једни превише скупи, други сувише луксузни

Предлагало се и да се тунелом повежуСветосавски плато и западни Врачар,а за једну од варијанти Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) планирани су тунели испод болнице „Драгиша Мишовић” и Улице војводе Степе. Чак је урађена и планска документација, али ниједан није реализован. Иста судбина задесила је и три тунела на последњој траси УМП-а,од којих је један наставак Моста наАдии протезао би се од летње позорнице на Сењаку до Аутокоманде. У фиоци је остао и својеврсни тунел, односно канализациони колектор испод Саве на потезу од куле Небојша до Музеја савремене уметности.

Од њих до сада није било ништа, напомиње Милановић, из два разлога: цене и чекањеда се донесе коначна одлука о типу метроа и његовим трасама.

–Многе идеје о тунелима биле су прескупе, а поједине су пре свегаствар комфора,а не преке потребе,попут оног испод Светосавског платоа. Ништа другачија није ни најновија идеја града о тунелу од Грачаничке до Узун Миркове улице – сматра Милановић.

Пакет са Бетон халом

На питање шта су гаранције да постојећи тродимензионални моделитунела за возила од Грачаничке до Узун Миркове неће само то и остати, Дејан Васовић, градски архитекта, одговара: – Градоначелник и Градска управа стали су иза тог пројекта, као што су подржали и уређивање Бетон хале. Пошто је Бетон хала приоритет, логично је да се тако третирају и пешачки коридори, који са њом чине целину, па ће се „у пакету” и реализовати – објашњава градски архитекта.

Тунели о којима се маштало

·Булевар деспота Стефана – Бранков мост, једносмерни

·Бранков мост – Деспота Стефана код Економске школе, двосмерни

·Бранков мост – Француска улица

·За везу Светосавског платоа и западног Врачара подземна деоница на потезу Булевара ослобођења од Ветеринарског факултета до Тиршове улице

·Три тунела на траси Унутрашњег магистралног полупрстена: Сењачки (од Паштровићеве улице до Партизановог стадиона), од Устаничке улице до Улице господара Вучића и од Жичке до Димитрија Туцовића

·Разматрано је и тунелско повезивање Савске и Дунавске падине од Економског факултета до Француске улице за везу са Дунавском улицом. Тај тунел планиран је заједно са новим друмско-шинским мостом преко Саве