Чек ближи заради

Пензионери у Србији нису се помирили с новом формулом за обрачунавање пензија која је последњих година страховито урушила њихов стандард и смањила примања мерена према просечној српској заради. Зато Савез пензионера Војводине већ пише нове захтеве за заустављање даљег осиромашења најстаријих и обезбеђивање реалног раста њихових принадлежности.
Према речима Милана Ненадића, члана Управног одбора Фонда ПИО запослених, "приоритет приоритета" је измена постојећег пензијског закона у делу који се тиче усклађивања принадлежности. И то тако што би се оне убудуће усклађивале 50 одсто са растом зарада, а 50 процената са кретањем трошкова зарада.

– Овако како се пензије данас усклађују, два пута годишње само са трошковима живота, практично значи опадање реалне вредности чека, јер се усклађује по истеку шест месеци, те никада не може да стигне реалне трошкове живота. Једини начин да се овај проблем ублажи је да се усклађивање врати на швајцарску формулу – истиче Ненадић.

Да пензије заиста убрзано падају потврђује и пример да је у 2005. години просечна пензија у просечној заради учествовала са 66,8 одсто, да би прошле године пала на 62 процента, са тенденцијом даљег пада.

"Швајцарско усклађивање", напомиње Ненадић, никако неће изазвати веће расходе у буџету него што је то био случај до сада, а довешће до пораста реалне вредности пензијског чека и бољег животног стандарда ове милионске популације.

Пензионери ће затражити и да најнижи износ пензије не буде испод 20 одсто од укупне просечне бруто зараде, односно 30 процената од нето зараде. С тим што би из закона морала да буде избрисана одредба која ову обавезу орочава на пет година, већ да то усклађивање буде стално. Исто тако, просечна пензија не сме пасти испод 60 одсто  просечне зараде, а уколико се то, ипак, догоди да се сваког 1. јануара поново усклађује.

Ненадић истиче да би требало ићи на повећање издвајања за пензијски стандард са 0,10 на 0,20 одсто од укупног прихода Фонда ПИО од доприноса. Ова средства су лане износила 149 милиона динара, односно око 120 динара по једном пензионеру. Новац је искоришћен за здравствени опоравак за више од 10.000 пензионера, што је тек 0,8 одсто од укупног броја најстаријих у Србији. Повећана средства би се издвојила за дневни боравак пензионера и лечење у РХ центрима.

Ненадић поздравља одлуку владе да пре рока исплате највећи део јавног дуга пензионерима Фонда ПИО запослених, напомињући да држава не би смела да заборави на пољопривреднике којима је остала дужна 20,5 пензија. Зато би њима требало преостале две рате што пре да исплати.

– Добро би било да се бар једна рата исплати до краја ове, а друга бар до средине 2008. године – истиче Ненадић.

Будућа влада би озбиљно требало да поразмисли и о оснивању инвестиционог фонда где би се од приватизације издвајао део новца који би ишао у повећање капитала пензијског фонда. Та средства би се улагала у оно што је у том часу најисплативије, као рецимо градњу аутопутева одакле би се најбрже враћао и тиме би се приходи фонда увећавали.

Управо би то за неколико година обезбедило да Фонд ПИО запослених финансијски много боље стоји него данас, а да будући пензионери заиста примају пензије сходно својим деценијским издвајањима, закључује Милан Ненадић.