Ček bliži zaradi

Penzioneri u Srbiji nisu se pomirili s novom formulom za obračunavanje penzija koja je poslednjih godina strahovito urušila njihov standard i smanjila primanja merena prema prosečnoj srpskoj zaradi. Zato Savez penzionera Vojvodine već piše nove zahteve za zaustavljanje daljeg osiromašenja najstarijih i obezbeđivanje realnog rasta njihovih prinadležnosti.
Prema rečima Milana Nenadića, člana Upravnog odbora Fonda PIO zaposlenih, "prioritet prioriteta" je izmena postojećeg penzijskog zakona u delu koji se tiče usklađivanja prinadležnosti. I to tako što bi se one ubuduće usklađivale 50 odsto sa rastom zarada, a 50 procenata sa kretanjem troškova zarada.

– Ovako kako se penzije danas usklađuju, dva puta godišnje samo sa troškovima života, praktično znači opadanje realne vrednosti čeka, jer se usklađuje po isteku šest meseci, te nikada ne može da stigne realne troškove života. Jedini način da se ovaj problem ublaži je da se usklađivanje vrati na švajcarsku formulu – ističe Nenadić.

Da penzije zaista ubrzano padaju potvrđuje i primer da je u 2005. godini prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvovala sa 66,8 odsto, da bi prošle godine pala na 62 procenta, sa tendencijom daljeg pada.

"Švajcarsko usklađivanje", napominje Nenadić, nikako neće izazvati veće rashode u budžetu nego što je to bio slučaj do sada, a dovešće do porasta realne vrednosti penzijskog čeka i boljeg životnog standarda ove milionske populacije.

Penzioneri će zatražiti i da najniži iznos penzije ne bude ispod 20 odsto od ukupne prosečne bruto zarade, odnosno 30 procenata od neto zarade. S tim što bi iz zakona morala da bude izbrisana odredba koja ovu obavezu oročava na pet godina, već da to usklađivanje bude stalno. Isto tako, prosečna penzija ne sme pasti ispod 60 odsto  prosečne zarade, a ukoliko se to, ipak, dogodi da se svakog 1. januara ponovo usklađuje.

Nenadić ističe da bi trebalo ići na povećanje izdvajanja za penzijski standard sa 0,10 na 0,20 odsto od ukupnog prihoda Fonda PIO od doprinosa. Ova sredstva su lane iznosila 149 miliona dinara, odnosno oko 120 dinara po jednom penzioneru. Novac je iskorišćen za zdravstveni oporavak za više od 10.000 penzionera, što je tek 0,8 odsto od ukupnog broja najstarijih u Srbiji. Povećana sredstva bi se izdvojila za dnevni boravak penzionera i lečenje u RH centrima.

Nenadić pozdravlja odluku vlade da pre roka isplate najveći deo javnog duga penzionerima Fonda PIO zaposlenih, napominjući da država ne bi smela da zaboravi na poljoprivrednike kojima je ostala dužna 20,5 penzija. Zato bi njima trebalo preostale dve rate što pre da isplati.

– Dobro bi bilo da se bar jedna rata isplati do kraja ove, a druga bar do sredine 2008. godine – ističe Nenadić.

Buduća vlada bi ozbiljno trebalo da porazmisli i o osnivanju investicionog fonda gde bi se od privatizacije izdvajao deo novca koji bi išao u povećanje kapitala penzijskog fonda. Ta sredstva bi se ulagala u ono što je u tom času najisplativije, kao recimo gradnju autoputeva odakle bi se najbrže vraćao i time bi se prihodi fonda uvećavali.

Upravo bi to za nekoliko godina obezbedilo da Fond PIO zaposlenih finansijski mnogo bolje stoji nego danas, a da budući penzioneri zaista primaju penzije shodno svojim decenijskim izdvajanjima, zaključuje Milan Nenadić.