Из министарских у посланичке клупе

Ко ће бити нови посланици у Народној скупштини Србије знаће се најкасније до 4. фебруара, јер закон налаже странкама да у року од десет дана од дана објављивања коначних резултата избора Републичкој изборној комисији доставе списак оних кандидата којима су доделиле мaндате. Партије самостално одлучују ко ће са њихове листе сести у посланичке клупе, а ниједна странка се овим послом, тврде, још није бавила. Сигурно је, међутим, да у српски парламент неће моћи нико од посланика из војвођанског парламента, попут Бојана Пајтића (ДС), Ненада Чанка (ЛСВ) и Милорада Мирчића (СРС), уколико претходно не поднесу оставке на своје функције.

Према ранијим законским одредбама трећина првопласираних кандидата на изборној листи морала је да добије посланички мандат. Та обавеза више не постоји, каже Слободан Вучетић, донедавни председник Уставног суда Србије, па странке могу по сопственом нахођењу да расподеле мандате, без обзира на место на којем кандидат био на изборној листи. Подсећамо, на пример, да је Борис Тадић био последњи на изборној листи Демократске странке 2003. године, која се, иначе, звала "ДС-Борис Тадић", а, ипак, је постао посланик и провео неко време у посланичкој клупи. Тако, на пример, Ружица Ђинђић, која је сада прва на изборној листи, не мора да заузме место у посланичким клупама.

Кандидат из краја

Судећи по изјавама представника странака, партије имају сопствене критеријуме за доделу мандата, а, углавном се гледају изборни резултати по општинама и окрузима. Уколико је странка добро прошла у неком месту, онда, по правилу, кандидат из тог краја добија мандат.

Најинтересантнија је листа коалиције ДСС-НС-Војислав Коштуница, која је освојила 47 мандата. Према коалиционом споразуму ДСС-у ће припасти 33 мандата, с обзиром на то да би, према речима Дубравке Филиповски, потпредседника Нове Србије, тој странци требало да припадне 30 одсто мандата, а у ту квоту улазе и мандати Српског демократског покрета обнове и Јединствене Србије. Дакле, Нова Србија имала би осам, а СДПО и ЈС по три мандата.

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже ће његова странка у парламент послати кандидате по редоследу на листи. Међутим, ДСС ће ту имати мали проблем, јер су на листи, поред премијера Војислава Коштунице и сви министри, осим Зорана Лончара, а ни премијер, ни министри по новом Уставу не могу бити посланици.

Према речима Слободана Вучетића, донедавног председника Уставног суда Србије, премијер и министри морају да поднесу оставке, уколико прихвате посланички мандат, а њихове послове би могли да обављају државни секретари, јер је то, ионако, техничка влада која ће радити до избора нове.

Светозар Чиплић, судија Уставног суда Србије, такође, каже да премијер и министри морају да поднесу оставке уколико желе да се прихвате посланичког мандата. Чиплић, међутим, истиче да се мора имати у виду да је реч о влади из претходног уставног система, који је дозвољавао да премијер и министри буду посланици, да сад имамо прелазак на нови уставни систем који то забрањује, зато истиче: "Нема ту ништа спектакуларно. Управо због свих наведених правних компликација, та влада ће радити до избора нове, али ће им бити констатоване оставке. Ту је, ипак, реч о кратком року".

Дакле, нови посланици ДСС-а, могли би бити и Војислав Коштуница и министри Драган Јочић, Александар Поповић, Зоран Стојковић...

Уколико неко од њих поново буде предложен за министра, мораће претходно да поднесе оставку на посланичку функцију, а његово место у Скупштини заузеће неки други кандидат са изборне листе.

Стручност и поверење

Све странке, имаће, међутим, други проблем због одредаба новог Устава, по којима "народни посланик не може бити посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа, нити може да обавља друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса". Дакле, нико од посланика у Скупштини Војводине, нити од чланова војвођанске владе не може добити посланички мандат у српском парламенту, а све странке на својим листама имају пуно таквих кандидата. Најмањи проблем, по овом основу, имаће ДСС, јер је на њиховој листи само Предраг Бубало, који је, иначе, министар у српској влади, посланик у војвођанском парламенту. Бубало би морао да поднесе оставку и на функцију министра и на посланичко место у војвођанском парламенту да би добио мандат у Народној скупштини.

У ДС-у ће се, како су нам рекли, тек одлучивати ко ће бити посланик, али се, кажу, већ зна да ће критеријуми бити стручност и поверење које су кандидати добили у својим срединама. Сасвим сигурно, уколико не поднесу оставке на функције у Војводини, посланици ДС-а не могу бити Бојан Пајтић, који је и председник Извршног већа, Томислав Богуновић, Чила Борош, Милан Дунђерски и Ђура Мученски.

У ДС-у јуче нису могли да нам кажу ништа о својој акцији "Много добрих кандидата" у којој је Београђанима дата могућност да изаберу посланике између "београдских кандидата". Иначе, на сајту ДС-а, још увек је отворена могућност за гласање, па је, можда, и то разлог што нисмо добили ову информацију. ДС ће од својих 64 мандата, три дати СДП-у Расима Љајића и представницима мањина са своје листе.

Занимљива је ситуација на листи ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСДВ-Чедомир Јовановић. Ни ту још нису одређени посланици, али је сигурно да посланички мандат не могу добити представници Лиге социјалдемократа Војводине, због функција у Војводини. Тако, уколико не поднесу оставке на поменуте функције, мандат не могу добити Ненад Чанак, Бојан Костреш (председник Скупштине АП Војводине), Ђерђ Озрен, Маја Седларевић и Тибор Ваш.

Маја неће у посланике

У Српској радикалној странци, према речима Драгана Тодоровића, потпредседника странке, тек ће се одлучивати о посланичким мандатима, а критеријуми ће бити резултати по градовима и окрузима. Тодоровић истиче и да ће се водити рачуна о функцијама које кандидати имају, "хоћемо да нам што већи број људи буде заступљен на различитим нивоима власти, па неће бити дуплирања функција." Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада, раније је рекла да неће у посланичке клупе, јер жели да своју садашњу функцију обавља до истека мандата и то пуним капацитетом. Од осталих кандидата СРС-а, у Народну скупштину неће моћи и један од најистакнутијих радикала садашњи потпредседник странке и посланик у свим досадашњим сазивима од 1993. године Милорад Мирчић, који је посланик у војвођанском парламенту. Мирчић је, при том, у Скупштину Војводине изабран по већинском систему, па би, уколико би поднео оставку да би се прихватио мандата у српском парламенту, за његово место у војвођанској скупштини морали бити расписани избори. Исто важи и за Бранислава Блажића, Лазара Марјанског, Игора Бечића, Миту Аврамова, Драгана Бозала, Срђу Комазеца, Стојана Тинтора и Срђана Николића.

У СПС-у ће се, такође, тек одлучивати о посланицима, а "водиће се рачуна о резултатима општинских одбора и територијалној заступљености". Посланик неће бити Борка Вучић, која је сама рекла да је та функција не занима. Посланик неће моћи да буде ни Живорад Смиљанић, који је посланик војвођанског парламента.