Жене на тржишту рада

Жене су највеће жртве транзиције и приватизације, сведоче бројна социолошка истраживања која упозоравају да су у економски турбулентним временима припаднице лепшег пола чешће остајале без посла и теже се запошљавале. Жене су и мање плаћене – о томе сведоче статистика зарада из септембра 2010. године која говори да је плата жена запослених у здравственој и социјалној заштити износила 48.437 динара, а плата мушкарца 59.415 динара. Зарада жена у државној управи износи 57.783 динара, а мушкарац на истом радном месту добија 60.148 динара. За исти посао у образовању жена је плаћена 48.300 динара, а мушкарац 54.898 динара. Збирно посматрано, просечна зарада жене у септембру 2010. године износила је 50.049 динара, а мушкарца 53.792 динара.

Све су то разлози због којих Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN WОМЕN) већ две године реализује пројекат под називом „Унапређење социјалних и економских права жена у Србији и Црној Гори” чији је циљ елиминација дискриминације жена на тржишту рада, а партнери УН на овом пројекту су Министарство рада и социјалне политике, Министарство економије, Управа за родну равноправност и покрајински секретаријат за рад,запошљавање и равноправност полова, судије, послодавци и бројни партнери.

Милaна Рикановић, руководилац одељења за радна права у поменутој организацији УН, каже да је веома тешко промовисати права жена у економској кризи, али истиче да наш Закон о равноправности полова од послодавца захтева да свака фирма која запошљава више од 50 радника мора да направи план родне равноправности који од челника компаније захтева да провери да ли постоје платни разреди, да ли су жене и мушкарци на истим позицијама једнако плаћени, да ли се жена након повратка с породиљског боловања враћа на исти посао, да ли се у предузећу води родно сензитивна политика...

– Истраживања о статусу жена на тржишту рада показују да послодавци у приватним фирмама женским кандидатима за посао постављају питања која се тичу њихових приватних планова о формирању породице, што је у супротности са законом o раду. Бројна економска истраживања сведоче да су оне дискриминисане у оквиру самог предузећа, јер најчешће напредују само до одређеног нивоа у хијерархији предузећа – на менаџерским функцијама у Србији налази се само 20 одсто жена. Припаднице лепшег пола су дискриминисане и приликом различитих едукација које се организују за запослене, али и приликом огласа за посао – тако су у једној фирми за посао комерцијалисте тражили одслужен војни рок, а често се као услов поставља поседовање сопственог возила, што је у супротности са реалношћу у којој је релативно мали број жена власница аутомобила. Жене доминирају у стручним службама предузећа, а мање од трећине припадница нежнијег пола налази се на функцијама менаџера и директора – истиче Милaна Рикановић.

Наша саговорница додаје да притужбе повереници за заштиту равноправности често подносе жене које се након повратка на посао након породиљског одсуства враћају на нижу позицију. Она такође наглашава да свуда у свету разлике у платама између жена и мушкараца износе између 15 и 20 одсто, а код нас се процењује на око 14 одсто – иако су плате често номинално исте, жене су те које због бриге о деци чешће узимају боловања, па су им због тога и примања „збирно” нижа.

Милaна Рикановић истиче да ће 7. марта бити организована конференција под називом „Принципи оснаживања жена: Равноправност значи успешно пословање – српске компаније као лидери”,на којој ће неколико угледних компанија из Србије потписати декларацију о поштовањупринципа оснаживања жена.

К. Ђорђевић