Žene na tržištu rada

Žene su najveće žrtve tranzicije i privatizacije, svedoče brojna sociološka istraživanja koja upozoravaju da su u ekonomski turbulentnim vremenima pripadnice lepšeg pola češće ostajale bez posla i teže se zapošljavale. Žene su i manje plaćene – o tome svedoče statistika zarada iz septembra 2010. godine koja govori da je plata žena zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti iznosila 48.437 dinara, a plata muškarca 59.415 dinara. Zarada žena u državnoj upravi iznosi 57.783 dinara, a muškarac na istom radnom mestu dobija 60.148 dinara. Za isti posao u obrazovanju žena je plaćena 48.300 dinara, a muškarac 54.898 dinara. Zbirno posmatrano, prosečna zarada žene u septembru 2010. godine iznosila je 50.049 dinara, a muškarca 53.792 dinara.

Sve su to razlozi zbog kojih Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) već dve godine realizuje projekat pod nazivom „Unapređenje socijalnih i ekonomskih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori” čiji je cilj eliminacija diskriminacije žena na tržištu rada, a partneri UN na ovom projektu su Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo ekonomije, Uprava za rodnu ravnopravnost i pokrajinski sekretarijat za rad,zapošljavanje i ravnopravnost polova, sudije, poslodavci i brojni partneri.

Milana Rikanović, rukovodilac odeljenja za radna prava u pomenutoj organizaciji UN, kaže da je veoma teško promovisati prava žena u ekonomskoj krizi, ali ističe da naš Zakon o ravnopravnosti polova od poslodavca zahteva da svaka firma koja zapošljava više od 50 radnika mora da napravi plan rodne ravnopravnosti koji od čelnika kompanije zahteva da proveri da li postoje platni razredi, da li su žene i muškarci na istim pozicijama jednako plaćeni, da li se žena nakon povratka s porodiljskog bolovanja vraća na isti posao, da li se u preduzeću vodi rodno senzitivna politika...

– Istraživanja o statusu žena na tržištu rada pokazuju da poslodavci u privatnim firmama ženskim kandidatima za posao postavljaju pitanja koja se tiču njihovih privatnih planova o formiranju porodice, što je u suprotnosti sa zakonom o radu. Brojna ekonomska istraživanja svedoče da su one diskriminisane u okviru samog preduzeća, jer najčešće napreduju samo do određenog nivoa u hijerarhiji preduzeća – na menadžerskim funkcijama u Srbiji nalazi se samo 20 odsto žena. Pripadnice lepšeg pola su diskriminisane i prilikom različitih edukacija koje se organizuju za zaposlene, ali i prilikom oglasa za posao – tako su u jednoj firmi za posao komercijaliste tražili odslužen vojni rok, a često se kao uslov postavlja posedovanje sopstvenog vozila, što je u suprotnosti sa realnošću u kojoj je relativno mali broj žena vlasnica automobila. Žene dominiraju u stručnim službama preduzeća, a manje od trećine pripadnica nežnijeg pola nalazi se na funkcijama menadžera i direktora – ističe Milana Rikanović.

Naša sagovornica dodaje da pritužbe poverenici za zaštitu ravnopravnosti često podnose žene koje se nakon povratka na posao nakon porodiljskog odsustva vraćaju na nižu poziciju. Ona takođe naglašava da svuda u svetu razlike u platama između žena i muškaraca iznose između 15 i 20 odsto, a kod nas se procenjuje na oko 14 odsto – iako su plate često nominalno iste, žene su te koje zbog brige o deci češće uzimaju bolovanja, pa su im zbog toga i primanja „zbirno” niža.

Milana Rikanović ističe da će 7. marta biti organizovana konferencija pod nazivom „Principi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje – srpske kompanije kao lideri”,na kojoj će nekoliko uglednih kompanija iz Srbije potpisati deklaraciju o poštovanjuprincipa osnaživanja žena.

K. Đorđević