Грчка, неочекивано, диктира услове

„Нема премишљања, ово је последња грчка понуда. Ко замишља да ће бити исплаћен у целости, вара се”, упозорио је грчки министар финансија Евангелос Венизелос приватне инвеститоре уочи истека рока за добровољни отпис лавовског дела грчког дуга.

У финишу преговора са приватним инвеститорима, без обзира на то што не зна да ли ће моћи да исплати 14,5 милијарди евра обавеза које стижу на наплату 20. марта, Грчка је након две-три године узмицања пред силином међународног финансијског гнева у финишу преузела командну позицију.

Атина је престала да буде дефанзивна у мучном рвању око тога колико висок може да буде „добровољни губитак” инвеститора на грчком тржишту хартија од вредности.

Странци држе државне обвезнице Грчке у вредности од 260 милијарди евра, а договор Атине и приватних инвеститора јесте предуслов за дуго одуговлачену исплату обећаног другог пакета међународне помоћи у вредности од 130 милијарди евра.

На чему онда Венизелос заснива понуду „узми или остави”?

У маси обвезница тешких 260 милијарди евра, део од 170 милијарди купљен је по узусима грчког законодавства, а остатак по одредбама британских закона.

То значи да грчки парламент у невољи може да промени услове трговања тим хартијама од вредности. Испада да већи део страних играча на грчком тржишту хартија од вредности није био довољно опрезан.

Атина је крајем прошлог месеца одлучила да – уколико проценат инвеститора који до четвртка не пристану на опрост 75 одсто реалне вредности уложеног не буде задовољавајући – примора и инвеститоре који су сагласни и оне који нису на једнаке губитке.

Одлука Атине да након договора са приватним инвеститорима о висини добровољног отписа и репрограмирања дугова у парламенту усвоји ову кључну СОС клаузулу нагнала је одмах кредитну агенцију „Стандард и Пурс” да прогласи селективни банкрот.

Већина водећих страних инвеститора – приватних банака, осигуравајућих друштава, пензионих фондова и појединаца – најављује да су спремни да се опросте од 55,3 одсто номиналне вредности хартија које поседују, тј. 73 одсто њихове садашње вредности.

Проблем прави секција власника грчких обвезница који подлежу британским законима (располажу са око 20 милијарди евра). Они нису спремни да буду натерани на било шта. Траже да им се исплати оно што им следи по ранијем уговору.

Управо њима је намењено Венизелосово упозорење.

Који део приватних инвеститора ће до четвртка (они који су куповали по грчким законима) и почетком априла (они који су трговали по британским законима) пристати на лавовске губитке, засад је неизвесно. Онима који сада пристану на отпис дугова, Грчка нуди да будуће грчке обвезнице подлежу, не грчким, већ британским законима трговине.

Венизелос је најавио да, уколико проценат „добровољаца” буде мањи од 75 одсто, неће оклевати да употреби законско право да их све натера у губитке.

За кредитне агенције то аутоматски значи грчки банкрот. За Европу – финансијску катастрофу.

Уколико би дошло до неконтролисаног банкрота Грчке, то би еврозону коштало више од хиљаду милијарди евра. За потоње колатералне штете Шпанији и Италији требало би 350 милијарди. Ирској и Португалији 380 милијарди. Европској централној банци 160 милијарди.

Европа тај новац нема.

Тања Вујић