Јачи динар – тање резерве

Аранжман из предострожности с Међународним монетарним фондом, који је замрзнут, може бити и прекинут, јер сумњам да је ребаланс буџета, који је услов за позитивну оцену, могуће урадити после формирања владе на лето. Много је извесније да ребаланс буде на јесен. До тада идемо „низбрдо”, јер добијање статуса кандидата не привлачи инвестиције, а инвестициони рејтинг нам је пао баш због тога што нисмо добили позитивну ревизију аранжмана с ММФ-ом, рекао је јуче Стојан Стаменковић на представљању најновијег броја часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

– Наше пројекције говоре да би динар могао да ослаби десетак одсто и да буде 116 или 117 динара за један евро. И то под условом да од страних директних инвестиција дође 1,5 милијарди евра и да дефицит робе и услуга не буде већи од пет милијарди евра – рекао је Стаменковић, додајући да је монетарна политика Народне банке – исправна.

Курс може да се брани, рекао је он, али по цену пада девизних резерви. У овој години на то ће вероватно бити потрошена милијарда евра из резерви, догодине 1,5 милијарди, а у 2014. од пола до једне милијарде евра. Због таквог смањења девизних резерви, у 2013. увоз девизним резервама могли бисмо да покријемо само за пола године, уместо за 8,5 месеци.

– Због пада динара најугроженији су они који су узели стамбене зајмове, њих око 60.000. С друге стране, када се смање девизне резерве убрзано долази до повлачења штедње, тако да штета од користи може бити већа – оценио је Стаменковић.

Он се осврнуо и на замерке привредника на курс признајући да они имају тешкоћа, али је рекао да монетарна политика и девизне резерве не могу да покривају њихове нереалне инвестиције из прошлости.

– Нека извозе па ће бити на добитку. Због продаје Делеза курс је мировао прошле године, па ако нађу купца за тако нешто велико решили су проблем курса и за ову годину.

То што је, почетком године, из земље изашло 500 милиона евра није релевантно, јер су те паре банке, због стандарда Безел два унеле крајем године у обавезне резерве и одмах их после Нове године подигле и изнеле.

По његовим речима, стопа сервисирања дуга, а то је удео отплате за главницу и камате у односу на прилив од извоза, достигла је 38,39 одсто, а граница толеранције коју смо премашили већ неколико година је 25 одсто.

Ј. Р.