Jači dinar – tanje rezerve

Aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom, koji je zamrznut, može biti i prekinut, jer sumnjam da je rebalans budžeta, koji je uslov za pozitivnu ocenu, moguće uraditi posle formiranja vlade na leto. Mnogo je izvesnije da rebalans bude na jesen. Do tada idemo „nizbrdo”, jer dobijanje statusa kandidata ne privlači investicije, a investicioni rejting nam je pao baš zbog toga što nismo dobili pozitivnu reviziju aranžmana s MMF-om, rekao je juče Stojan Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

– Naše projekcije govore da bi dinar mogao da oslabi desetak odsto i da bude 116 ili 117 dinara za jedan evro. I to pod uslovom da od stranih direktnih investicija dođe 1,5 milijardi evra i da deficit robe i usluga ne bude veći od pet milijardi evra – rekao je Stamenković, dodajući da je monetarna politika Narodne banke – ispravna.

Kurs može da se brani, rekao je on, ali po cenu pada deviznih rezervi. U ovoj godini na to će verovatno biti potrošena milijarda evra iz rezervi, dogodine 1,5 milijardi, a u 2014. od pola do jedne milijarde evra. Zbog takvog smanjenja deviznih rezervi, u 2013. uvoz deviznim rezervama mogli bismo da pokrijemo samo za pola godine, umesto za 8,5 meseci.

– Zbog pada dinara najugroženiji su oni koji su uzeli stambene zajmove, njih oko 60.000. S druge strane, kada se smanje devizne rezerve ubrzano dolazi do povlačenja štednje, tako da šteta od koristi može biti veća – ocenio je Stamenković.

On se osvrnuo i na zamerke privrednika na kurs priznajući da oni imaju teškoća, ali je rekao da monetarna politika i devizne rezerve ne mogu da pokrivaju njihove nerealne investicije iz prošlosti.

– Neka izvoze pa će biti na dobitku. Zbog prodaje Deleza kurs je mirovao prošle godine, pa ako nađu kupca za tako nešto veliko rešili su problem kursa i za ovu godinu.

To što je, početkom godine, iz zemlje izašlo 500 miliona evra nije relevantno, jer su te pare banke, zbog standarda Bezel dva unele krajem godine u obavezne rezerve i odmah ih posle Nove godine podigle i iznele.

Po njegovim rečima, stopa servisiranja duga, a to je udeo otplate za glavnicu i kamate u odnosu na priliv od izvoza, dostigla je 38,39 odsto, a granica tolerancije koju smo premašili već nekoliko godina je 25 odsto.

J. R.