Председнички избори више мотивишу грађане

Уколико Борис Тадић „преломи” и одлучи да иде на ванредне председничке изборе, грађани Србије ће први пут после 15 година на бирачком месту добити три листића, односно бираће првог човека државе, посланике републичког и локалних парламената. Србија после 2000. године није имала такво искуство, али су зато овакви општи избори одржани неколико пута током деведесетих година и то 1990, 1992. и 1997. године.

Истраживачи јавног мњења су сагласни да би евентуални избор председника на биралишта „довео” много више гласача него што би то био случај да се бирају само парламентарци. Међутим, како каже Владимир Гоати, из Транспарентности Србија, то што бирач добије три уместо једног листића не значи и да ће на сваком од њих нешто заокружити.

„Када уместо једног добије два-три листића лако може један да остави са стране, а може да гласа за неког од председничких кандидата, али не и за странку која га је предложила што је случај у последњих двадесетак година у западној Европи”, објашњава Гоати.

Он подсећа да је 1990. године Социјалистичка партија освојила 2.320.587 гласова док је истог дана Слободана Милошевића, као лидера те партије, заокружило 3.285.799 бирача. То се поновило и 1992. године када је Милошевић са освојених 2.515.047 гласова далеко боље прошао него његова странка која је добила готово упола мање гласова, односно 1.359.086 гласова.

Не искључујући могућност да неко одабере једног председничког кандидата, али не и његову странку, Гоати не верује да ће то на српским изборима бити чест случај.

„Сигурно је у нашој ситуацији да ће, ако имате једног супериорног председничког кандидата, велики проценат гласача гледати да буде сагласан сам са собом па ће гласати за партију којој припада тај председнички кандидат. Такво размишљање могло би да донесе известан број поена председнику и његовој партији која је моментално на власти”, оцењује Гоати и додаје да расписивање превремених председничких избора није „наивна” одлука зато што она има „редистрибутивне ефекте”, односно није подједнако повољна за све странке.

Да је то тако показале су и незваничне информације које су ових дана процуреле у јавност, а које говоре о томе да се расписивању превремених председничких избора оштро противи Социјалистичка партија Србије. Наводно, у овој странци су свесни да немају довољно јаког кандидата који би ушао у ту трку, али и свесни су тога да би медијска пажња, а тиме и пажња јавности била потпуно усмерена на две странке и два кандидата –Бориса Тадића и Томислава Николића.

У СПС-у за наш лист незванично кажу да се не плаше председничке трке јер имају „јако добро профилисане политичке лидере”, а то су осим Ивице Дачића и Славица-Ђукић Дејановић, Жарко Обрадовић, Милутин Мркоњић, Душан Бајатовић, који су годинама присутни на политичкој сцени.

Ризик је, кажу, на ДС-у и не треба заборавити наравоученије расписивања превремених избора Слободана Милошевића. „У већем је проблему ДС јер треба да одржи јаку позицију председника, а у овом тренутку не зна како ће изгледати коалициона формула будуће српске владе”, кажу социјалисти.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић није сигуран да ће све партије имати свог председничког кандидата. Он подсећа да на прошлим изборима Г 17 плус није имао свог кандидата, али да је овога пута УРС ипак најавио учешће у тој трци.

„У овом тренутку не могу да претпоставим ко би све могао да се одрекне председничке трке јер је то врхунско политичко питање, ствар процене сваке политичке партије. Ова ситуација је специфична јер немамо скорашње искуство са истовременим одржавањем председничких и парламентарних избора”, наглашава Благојевић.

„Председнички избори више мотивишу људе да изађу на биралишта јер је акценат на појединцу, а не на партији. Нема, међутим, правила колико излазност може да буде добра по једног или другог фаворита”, објашњава Благојевић и подсећа да је Тадић до сада победио Николића два пута и то први пут 2004. на одзиву од око 40 одсто, а други пут 2008. године када је излазност била готово 70 одсто.

Ј. Церовина