Predsednički izbori više motivišu građane

Ukoliko Boris Tadić „prelomi” i odluči da ide na vanredne predsedničke izbore, građani Srbije će prvi put posle 15 godina na biračkom mestu dobiti tri listića, odnosno biraće prvog čoveka države, poslanike republičkog i lokalnih parlamenata. Srbija posle 2000. godine nije imala takvo iskustvo, ali su zato ovakvi opšti izbori održani nekoliko puta tokom devedesetih godina i to 1990, 1992. i 1997. godine.

Istraživači javnog mnjenja su saglasni da bi eventualni izbor predsednika na birališta „doveo” mnogo više glasača nego što bi to bio slučaj da se biraju samo parlamentarci. Međutim, kako kaže Vladimir Goati, iz Transparentnosti Srbija, to što birač dobije tri umesto jednog listića ne znači i da će na svakom od njih nešto zaokružiti.

„Kada umesto jednog dobije dva-tri listića lako može jedan da ostavi sa strane, a može da glasa za nekog od predsedničkih kandidata, ali ne i za stranku koja ga je predložila što je slučaj u poslednjih dvadesetak godina u zapadnoj Evropi”, objašnjava Goati.

On podseća da je 1990. godine Socijalistička partija osvojila 2.320.587 glasova dok je istog dana Slobodana Miloševića, kao lidera te partije, zaokružilo 3.285.799 birača. To se ponovilo i 1992. godine kada je Milošević sa osvojenih 2.515.047 glasova daleko bolje prošao nego njegova stranka koja je dobila gotovo upola manje glasova, odnosno 1.359.086 glasova.

Ne isključujući mogućnost da neko odabere jednog predsedničkog kandidata, ali ne i njegovu stranku, Goati ne veruje da će to na srpskim izborima biti čest slučaj.

„Sigurno je u našoj situaciji da će, ako imate jednog superiornog predsedničkog kandidata, veliki procenat glasača gledati da bude saglasan sam sa sobom pa će glasati za partiju kojoj pripada taj predsednički kandidat. Takvo razmišljanje moglo bi da donese izvestan broj poena predsedniku i njegovoj partiji koja je momentalno na vlasti”, ocenjuje Goati i dodaje da raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora nije „naivna” odluka zato što ona ima „redistributivne efekte”, odnosno nije podjednako povoljna za sve stranke.

Da je to tako pokazale su i nezvanične informacije koje su ovih dana procurele u javnost, a koje govore o tome da se raspisivanju prevremenih predsedničkih izbora oštro protivi Socijalistička partija Srbije. Navodno, u ovoj stranci su svesni da nemaju dovoljno jakog kandidata koji bi ušao u tu trku, ali i svesni su toga da bi medijska pažnja, a time i pažnja javnosti bila potpuno usmerena na dve stranke i dva kandidata –Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.

U SPS-u za naš list nezvanično kažu da se ne plaše predsedničke trke jer imaju „jako dobro profilisane političke lidere”, a to su osim Ivice Dačića i Slavica-Đukić Dejanović, Žarko Obradović, Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović, koji su godinama prisutni na političkoj sceni.

Rizik je, kažu, na DS-u i ne treba zaboraviti naravoučenije raspisivanja prevremenih izbora Slobodana Miloševića. „U većem je problemu DS jer treba da održi jaku poziciju predsednika, a u ovom trenutku ne zna kako će izgledati koaliciona formula buduće srpske vlade”, kažu socijalisti.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević nije siguran da će sve partije imati svog predsedničkog kandidata. On podseća da na prošlim izborima G 17 plus nije imao svog kandidata, ali da je ovoga puta URS ipak najavio učešće u toj trci.

„U ovom trenutku ne mogu da pretpostavim ko bi sve mogao da se odrekne predsedničke trke jer je to vrhunsko političko pitanje, stvar procene svake političke partije. Ova situacija je specifična jer nemamo skorašnje iskustvo sa istovremenim održavanjem predsedničkih i parlamentarnih izbora”, naglašava Blagojević.

„Predsednički izbori više motivišu ljude da izađu na birališta jer je akcenat na pojedincu, a ne na partiji. Nema, međutim, pravila koliko izlaznost može da bude dobra po jednog ili drugog favorita”, objašnjava Blagojević i podseća da je Tadić do sada pobedio Nikolića dva puta i to prvi put 2004. na odzivu od oko 40 odsto, a drugi put 2008. godine kada je izlaznost bila gotovo 70 odsto.

J. Cerovina