Гувернер Шошкић не зазире од смене

Копаоник– Сменљивост државних представника и јавних функционера нормална је у демократском систему, али за то треба да постоји процедура и аргументација, изјавио је гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић на Копаоник бизнис форуму.Упитан о могућој смени после избора нове владе, он је додао да нема ништа против да се под лупу стави рад НБС-а, а у оквиру тога и да се провери да ли је пословала успешно и у складу са законом.

Сваки модел може да се промени, али је питање да ли постоји реално бољи, овим речима је гувернер Дејан Шошкић одговорио на захтеве да се курс динара „закуца” на одређеном нивоу појединих економиста. Уместо одбрани циљне стопе инфлације, што је основни циљ Народне банке, гувернер је своју презентацију морао да посвети одбрани сопственог лика и дела, јер су многи учесници у претходној расправи „циљали” баш у њега.

– Сви покушаји да се у Србији фиксира курс били су неуспешни. То се обично завршавало тако што су трошене девизне резерве, динар више није могао да се брани, долазило је до наглог слабљења националне валуте, имали смо дупле курсеве, црно тржиште, па су неки могли да купе девизе, а неки нису, за једне је важила једна, а за неке друга цена – подсетио је гувернер и упозорио окупљене какав монетарни хаос може да наступи ако се удовољи тим захтевима.

Расправа о фиксирању курса традиционално се распламсава на сваком „Бизнис форуму” у последњих неколико година. Овога пута, уз образложења да због тога губе и привреда и становништво. Ногу је, дан раније, повукао Драган Ђуричин, селектор форума, предлогом да се оформи валутни одбор и фиксира курс динара.

– Ако се девизне резерве троше на одржавање курса повећава се ризик за избијање финансијске кризе. То може да се прелије на све сегменте друштва и може имати тешке привредне последице – сматра гувернер.

Подсећа да је свакој великој кризи у последњих 20 година претходило закуцавање курса. Он је навео пример Аргентине у којој је пезос у року од шест месеци ослабио за 265 одсто. Тако велика колебања курса могу да имају разарајуће последице на билансе предузећа, банака, одрживост државног дуга каже гувернер.

– Не можемо шест месеци гајити илузију да живимо лепо, а после тога да платимо цену коју су платиле неке друге земље – нагласио је гувернер.

Претходне вечери Миодраг Костић, власник МК групе, истакао је како се боји да проблеми из привреде могу да се пренесу и на финансијски сектор и да банке могу први пут да забележе губитке.

– Уверен сам да монетарна власт ствара добре услове за привреду тако што испуњава своја два основна циља: одбрану цена и стабилност финансијског система – одговорио је гувернер.

Ту, међутим, није стављена тачка на расправу о улози монетарне политике у привредном опоравку. Повод је било излагање Душана Вујовића, професора на Факултету за економију, финансије и администрацију, који је истакао да је субвенционисање каматних стопа током кризне 2009. године био добар пример сарадње монетарне и фискалне власти и да је та мера значајно ублажила пад привредне активности. За Мирољуба Лабуса то је био повод да пита гувернера постоји ли можда назнака да се промени политика обавезних резерви, која због високих средстава које банке остављају НБС на чување – поскупљује новац.

– Колико сам схватио гувернера, НБС ту неће ништа да мења. Али ако централна банка ништа не уради, да помогне привреди, бојим се и да ће други циљ НБС, а то је финансијска стабилност бити угрожен – забринут је Лабус.

Гувернер је на то одговорио да се се проблематични кредити, чији удео није занемарљив, пажљиво прате и да су резервације средстава за евентуалне губитке врло високе.

– У НБС у више наврата разматрали смо политику обавезних резерви – одговорио је гувернер и додао да су неки кораци у том правцу већ направљени крајем прошле године када је промењена категоризација ризика за поједине кредите.

Излагање је завршио тако што је себи поставио питање – да ли земља са недовољно конкурентном привредом, која упорно троши више него што зарађује, одлаже структурне реформе, не привлачи довољно страних инвестиција, може на дужи рок да има стабилан курс и одговорио да не може, независно од тога какве су централне банке и колике су девизне резерве.

На то се касније надовезао Мирољуб Лабус, истакавши да ће се овакви шокови са курсом онда стално дешавати.

– Да је Народна банка интервенисала више и на време курс је могао да буде и 105. Али тај курс није одржив – констатовао је Лабус.

Најопасније би било да је НБС тако нешто учинила, одговарао је касније Владимир Чупић, председник извршног одбора Хипо банке.

----------------------------------------------

Хеџовање” у 19. веку

Терминска куповина девиза начин је да се привредници заштите од валутног ризика, још једном је гувернер Шошкић подсетио бизнисмене да се стручно речено „хеџују”.

– Неки мисле да је то компликовано, други да ће да изгубе. За оне који мисле да је терминска куповина девиза нека новотарија, подсетићу их да се у другој половини 19. и почетком 20. века трговало терминским уговором – казао је гувернер.

----------------------------------------------

Лисоволик: Баланс за фискалне реформе

Мора се наћи добар баланс за консолидацију фискалне политике, казао је јуче Богдан Лисоволик, шеф канцеларије ММФ-а у Србији. Као што неке мере нису добре, тако ни преоштри потези нису решење, додао је.

– Одговарајуће мере су стратешке реформе, јачање фискалних институција, реформисање пензионог и здравственог система – казао је Лисволик и додао да промене прво треба да настану на расходној па онда на приходној страни буџета.

Упозорио је и на чињеници и да се у Србији за пензије издваја 14 одсто БДП, док је европски просек око шест одсто. То утиче на динамику спољног дуга, али погађа и конкурентност привреде. Алармантно је, додаје, што један запослени ради за пензију једног пензионера. То је неодрживо.

Разлог за забринутост је и висок ниво државног дуга, а од земаља региона једино Мађарска и Пољска имају већи јавни дуг од наше земље.

 – Тржиште рада је обесхрабрујући део слике. Постоје мере које не подразумевају трошење буџетских средстава, а које се тичу промена Закона о раду, који је у Србији много рестриктивнији него у другим земљама – казао је Лисоволик и додао да је рецимо рад на одређено ограничен на годину дана, док је у другим земљама тај период дужи.