Guverner Šoškić ne zazire od smene

Kopaonik– Smenljivost državnih predstavnika i javnih funkcionera normalna je u demokratskom sistemu, ali za to treba da postoji procedura i argumentacija, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić na Kopaonik biznis forumu.Upitan o mogućoj smeni posle izbora nove vlade, on je dodao da nema ništa protiv da se pod lupu stavi rad NBS-a, a u okviru toga i da se proveri da li je poslovala uspešno i u skladu sa zakonom.

Svaki model može da se promeni, ali je pitanje da li postoji realno bolji, ovim rečima je guverner Dejan Šoškić odgovorio na zahteve da se kurs dinara „zakuca” na određenom nivou pojedinih ekonomista. Umesto odbrani ciljne stope inflacije, što je osnovni cilj Narodne banke, guverner je svoju prezentaciju morao da posveti odbrani sopstvenog lika i dela, jer su mnogi učesnici u prethodnoj raspravi „ciljali” baš u njega.

– Svi pokušaji da se u Srbiji fiksira kurs bili su neuspešni. To se obično završavalo tako što su trošene devizne rezerve, dinar više nije mogao da se brani, dolazilo je do naglog slabljenja nacionalne valute, imali smo duple kurseve, crno tržište, pa su neki mogli da kupe devize, a neki nisu, za jedne je važila jedna, a za neke druga cena – podsetio je guverner i upozorio okupljene kakav monetarni haos može da nastupi ako se udovolji tim zahtevima.

Rasprava o fiksiranju kursa tradicionalno se rasplamsava na svakom „Biznis forumu” u poslednjih nekoliko godina. Ovoga puta, uz obrazloženja da zbog toga gube i privreda i stanovništvo. Nogu je, dan ranije, povukao Dragan Đuričin, selektor foruma, predlogom da se oformi valutni odbor i fiksira kurs dinara.

– Ako se devizne rezerve troše na održavanje kursa povećava se rizik za izbijanje finansijske krize. To može da se prelije na sve segmente društva i može imati teške privredne posledice – smatra guverner.

Podseća da je svakoj velikoj krizi u poslednjih 20 godina prethodilo zakucavanje kursa. On je naveo primer Argentine u kojoj je pezos u roku od šest meseci oslabio za 265 odsto. Tako velika kolebanja kursa mogu da imaju razarajuće posledice na bilanse preduzeća, banaka, održivost državnog duga kaže guverner.

– Ne možemo šest meseci gajiti iluziju da živimo lepo, a posle toga da platimo cenu koju su platile neke druge zemlje – naglasio je guverner.

Prethodne večeri Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, istakao je kako se boji da problemi iz privrede mogu da se prenesu i na finansijski sektor i da banke mogu prvi put da zabeleže gubitke.

– Uveren sam da monetarna vlast stvara dobre uslove za privredu tako što ispunjava svoja dva osnovna cilja: odbranu cena i stabilnost finansijskog sistema – odgovorio je guverner.

Tu, međutim, nije stavljena tačka na raspravu o ulozi monetarne politike u privrednom oporavku. Povod je bilo izlaganje Dušana Vujovića, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, koji je istakao da je subvencionisanje kamatnih stopa tokom krizne 2009. godine bio dobar primer saradnje monetarne i fiskalne vlasti i da je ta mera značajno ublažila pad privredne aktivnosti. Za Miroljuba Labusa to je bio povod da pita guvernera postoji li možda naznaka da se promeni politika obaveznih rezervi, koja zbog visokih sredstava koje banke ostavljaju NBS na čuvanje – poskupljuje novac.

– Koliko sam shvatio guvernera, NBS tu neće ništa da menja. Ali ako centralna banka ništa ne uradi, da pomogne privredi, bojim se i da će drugi cilj NBS, a to je finansijska stabilnost biti ugrožen – zabrinut je Labus.

Guverner je na to odgovorio da se se problematični krediti, čiji udeo nije zanemarljiv, pažljivo prate i da su rezervacije sredstava za eventualne gubitke vrlo visoke.

– U NBS u više navrata razmatrali smo politiku obaveznih rezervi – odgovorio je guverner i dodao da su neki koraci u tom pravcu već napravljeni krajem prošle godine kada je promenjena kategorizacija rizika za pojedine kredite.

Izlaganje je završio tako što je sebi postavio pitanje – da li zemlja sa nedovoljno konkurentnom privredom, koja uporno troši više nego što zarađuje, odlaže strukturne reforme, ne privlači dovoljno stranih investicija, može na duži rok da ima stabilan kurs i odgovorio da ne može, nezavisno od toga kakve su centralne banke i kolike su devizne rezerve.

Na to se kasnije nadovezao Miroljub Labus, istakavši da će se ovakvi šokovi sa kursom onda stalno dešavati.

– Da je Narodna banka intervenisala više i na vreme kurs je mogao da bude i 105. Ali taj kurs nije održiv – konstatovao je Labus.

Najopasnije bi bilo da je NBS tako nešto učinila, odgovarao je kasnije Vladimir Čupić, predsednik izvršnog odbora Hipo banke.

----------------------------------------------

Hedžovanje” u 19. veku

Terminska kupovina deviza način je da se privrednici zaštite od valutnog rizika, još jednom je guverner Šoškić podsetio biznismene da se stručno rečeno „hedžuju”.

– Neki misle da je to komplikovano, drugi da će da izgube. Za one koji misle da je terminska kupovina deviza neka novotarija, podsetiću ih da se u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka trgovalo terminskim ugovorom – kazao je guverner.

----------------------------------------------

Lisovolik: Balans za fiskalne reforme

Mora se naći dobar balans za konsolidaciju fiskalne politike, kazao je juče Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF-a u Srbiji. Kao što neke mere nisu dobre, tako ni preoštri potezi nisu rešenje, dodao je.

– Odgovarajuće mere su strateške reforme, jačanje fiskalnih institucija, reformisanje penzionog i zdravstvenog sistema – kazao je Lisvolik i dodao da promene prvo treba da nastanu na rashodnoj pa onda na prihodnoj strani budžeta.

Upozorio je i na činjenici i da se u Srbiji za penzije izdvaja 14 odsto BDP, dok je evropski prosek oko šest odsto. To utiče na dinamiku spoljnog duga, ali pogađa i konkurentnost privrede. Alarmantno je, dodaje, što jedan zaposleni radi za penziju jednog penzionera. To je neodrživo.

Razlog za zabrinutost je i visok nivo državnog duga, a od zemalja regiona jedino Mađarska i Poljska imaju veći javni dug od naše zemlje.

 – Tržište rada je obeshrabrujući deo slike. Postoje mere koje ne podrazumevaju trošenje budžetskih sredstava, a koje se tiču promena Zakona o radu, koji je u Srbiji mnogo restriktivniji nego u drugim zemljama – kazao je Lisovolik i dodao da je recimo rad na određeno ograničen na godinu dana, dok je u drugim zemljama taj period duži.