Враћам лагано стари ритам

Глумац Слободан Бода Нинковић после дуже паузе поново је у жижи позоришног интересовања. Београдској публици вечерас ће у 20 часова премијерно представити свог новог сценског јунака енерго-терапеута Милоја Стојића у кабаретској представи „Чај од јасмина” ауторке Весне Станковић у „Позоришту на Теразијама”.

Нинковић се у овом случају појављује и као редитељ, односно приређивач представе. Драматург је Жељко Јовановић, композитор Љуба Нинковић, кореограф Жељко Грозданић, а костимограф Ивана Гутеша. То није све. Пре десетак дана Нинковић је у Београдском драмског позоришту премијерно тумачио лик Драгића у најновијој драми Горана Марковића „Доктор Д”, а већ сутра, како открива, започиње рад на представи са радним насловом „Свирано де Бержерак” Игора Бојовића, у режији Југа Радивојевића у позоришту „Пуж”.

– Један од разлога зашто радимо представу „Чај од јасмина” јесте што у светској, али и нашој драматургији постоји дефицит женских ликова. Зато ће се у овом остварењу глумице Весна Станковић, која је и аутор текста и Милена Васић представити у по три различита лика. Ово наше ужурбано време довело је људе у ситуацију, да због брзине немају времена да стану и размисле о стварима које их муче, већ захваљујући телевизији, и огромном притиску и понуди медија и реклама траже савете од људе који „нуде” рецепте за бољи живот. Представа носи јасну поруку: било би добро да се окренемо себи и својој породици како би многи проблеми били решени – каже Нинковић и открива карактерне црте свог новог јунака:

– Тумачим гуруа, човека који је ноћни чувар у клиници „Лаза Лазаревић”. У једном тренутку је помислио да је довољно научио као посматрач да би могао да помаже људима. Зато је отворио приватну праксу, са намером да нешто заради, али и пружи помоћ дамама, у смислу да их саслуша, посаветује, а лек који прописује својим пацијенткињама јесте: чај од јасмина који служи за регулацију протока позитивне енергије...

Популарни Бода Нинковић је пре много година преко музике ушао у свет глуме. Најпре као стални члан позоришта „Бошко Буха” у чијем ансамблу је провео десет година. Исто толико био је део ансамбла Југословенског драмског позоришта, да би пре неколико година прешао у слободне уметнике. Иза себе има преко 50 позоришних премијера, велики број филмских и телевизијских остварења. Играо је и по 30 представа месечно. И тако из месеца у месец, године у годину. И онда застао. Ево и зашто:

– Глумом се бавим зато што ми је добар повод за игру. Годинама сам прихватао по неколико послова истовремено и углавном успевао све и да постигнем захваљујући енергији и животним годинама које су ми омогућавале да све издржим. У једном периоду сам се презаситио позоришта. Те 2005. године решио сам да узмем статус слободног уметника јер сам пожелео да направим паузу. Пет и по година нисам имао ниједну премијеру. Једноставно сам се преморио. И ево ужелео се позоришта. Поново сам осетио радост игре! Баш овде у „Позоришту на Теразијама” пре две године имао сам нову улогу у мјузиклу „На слово, на слово” затим прошле сезоне у Ковачевићевој драму „Живот у тесним ципелама” у „Звездара театру”. Враћам лагано стари ритам, али сигурно нећу претеривати.

Када сам одлучио да будем слободни уметник иза себе сам већ био створио какву такву позицију. У међувремену радио сам са креативном групом „Дечја земља” са којом смо имали неколико занимљивих акција: ишли смо у школе, са рецимо два ученика, обилазили домове за децу без родитељског старања, са њима радили креативне радионице...

Слободан Бода Нинковић се интензивно бави и музиком. У младости је волео фудбал, али и мрзео да иде на тренинге. Ипак, никада се није бавио политиком.

– Немогуће је не бавити се политком када живите у Србији. Наш живот је на жалост прожет политиком, то нам је мало наметнуто: да све што радимо буде тумачено на одређени политички начин. То није добро, али надам се да је то само једна фаза одрастања овог друштва, која ће брзо да се заврши – објашњава Нинковић.