Неподношљива лакоћа обећања

Оно што је требало да буде само информација постало је вест. Председник београдског одбора Демократске странке Драган Ђилас поднео је оставку, одржавши тако обећање да ће се повући с функције уколико на парламентарним изборима у Београду његова партија освоји мање гласова од Српске радикалне странке. Међутим, није искључио могућност да се, уколико га кандидују општински одбори, поново нађе на тој истој функцији.

Колико је неуобичајено одржати дату реч говори чињеница да су и у самој странци били изненађени Ђиласовим потезом – толико да су му понудили да поднесе оставку коју страначки органи не би прихватили. Овакав епилог је, чини се, оно на шта наши политичари најчешће рачунају кад се одлуче на такав корак.

Многи нису подносили оставке и када је било очигледно да постоји, ако не други, а оно бар морални разлог за тај чин. Некадашњи министар пољопривреде Драган Веселинов дуго је одолевао притиску јавности да оде с те функције након несреће у којој је његов возач усмртио девојку на тротоару. Повукао се тек кад су се духови толико узнемирили да је постало потпуно неумесно да даље седи у министарској фотељи.

И потпредседник Ђинђићеве владе Момчило Перишић, који је био оптужен за шпијунажу, отишао је с функцијетешка срца и тек под претњом да ће – уколико сам не поднесе оставку – бити смењен. Некадашњи министар одбране Првослав Давинић оставку је поднео суочен са оптужбом да је лично крив за куповину непотребне војне опреме.

Оставком је својевремено махао и председник Скупштине Србије Предраг Марковић. Револтиран што је изгласана повреда пословника изашао је за говорницу на једној ноћној седници парламента и понудио своју оставку, али су посланици то одбили. Лидер радикала Војислав Шешељ такође је нудио оставку највишем органу странке након лошег резултата на једним изборима, али је она одбијена.

Председника Г17 плус и потпредседника Владе Србије, Мирољуба Лабуса, међутим, нико није могао да одговори од намере да се повуче с положаја након што су прекинути преговори о прикључењу СЦГ Европској унији због неизручења Ратка Младића. Убрзо је поднео оставку и на председничку функцију у странци, јер је са оваквим ставом остао у мањини у партији.

Обећање да ће отићи с министарских места уколико се не наставе преговори са ЕУ одржали су и функционери Г17 плус. Многи су, међутим, били склони тврдњи да су чланови експертске странке направили добру рачуницу, јер су врло брзо након њиховог одласка били расписани ванредни избори, а саме оставке из формалних разлога дуго нису констатоване у Скупштини.