С пролећем и нове цене грејања

Цене даљинског грејања за грађане прикључене на топлане остаће иста до краја ове грејне сезоне. Дакле до 15. априла. Да ли ће и за колико квадрат грејне површине стана поскупети после тога зависиће од одлуке локалних самоуправа, потврдио је јуче за „Политику”, Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије.

Он каже да би економска цена грејања у овом часу требало да буде између 105 и 110 динара по квадрату, што би покрило трошкове набавке енергената.

– Рачуница је рађена на основу цене мазута од пре 20 дана када је коштао око 70 динара по килограму. Мазут је у међувремену додатно поскупео, а само у односу на прошлу грејну сезону цена му је удвостручена – појашњава Лечић.

Најнижа цена грејања је сада око 74,6 динара у појединим градовима у Србији. То значи да би грејање, због скока цене енергената, могло да поскупи за око 30 до 35 одсто. Да ли ће топлане доћи на нову, економску цену грејања од 105 односно 110 динара (један евро за квадрат грејне површине стана), зависиће од њихових калкулација, односно од тога колике су трошкове имали током ове грејне сезоне, поготово током ледених дана.

– Само је у фебруару потрошња мазута повећана 30 до 35 одсто, а познато је да топлане тек треба да врате позајмљени мазут из робних резерви од прошле године. Враћање ових количина планирано је за мај и јун ове године. Тај мазут мора да се купи и плати. То ће највероватније и бити главни разлог да се цене грејања бар у појединим градовима повећају, јер како другачије вратити оно што је потрошено прошле године. А мора да се врати мазут из робних резерви и од ове грејне сезоне – подсећа Лечић.

Он очекује да ће се наредних месец и по дана колико трајне званична грејна сезона станови уредно грејати као и до сада, с тим што се ових дана поново преговара о набавци нових количина мазута за пет топлана чије су резерве на измаку.

Према Лечићевим речима те количине мазута неће моћи да се потражују из робних резерви, јер све што је планирано да се повуче до краја ове грејне сезоне, већ је потрошено. Дакле мораће да се купи и одмах плати мазут, а већина топлана није у могућности да дугове измири на време.

Упитан шта је приоритет топлана за наредну грејну сезону, како сваке зиме не би били у истој ситуацији да мазут узимају из робних резерви, јер не могу да га плате, Лечић каже, увођење калориметара, односно наплата грејања по квадрату.

– Једино ће се на тај начин постићи економска цена грејања, односно енергенти плаћати заиста онолико колико и коштају. Мерење по утрошку топлотне енергије је већ заживело у десетак градова Србије. Суботица и Шабац су показали да је то пун погодак, а калориметри се тренутно уводе у Бечеју и очекује се да до наредне грејне сезоне бар још 10 градова има економску цену, односно да грејање плаћа по утрошку – категоричан је Лечић.

Процене показују да је потребно око 120 милиона евра да би се у све подстанице увели мерачи потрошње.

Он каже да ће динамика увођења калориметара такође зависти од локалних самоуправа, односно тога колико се буду едуковали грађани да пређу на нов начин обрачуна утрошка топлотне енергије, односно да плаћају грејање онолико колико су заиста и потрошили.

Иако се почетком грејне сезоне негодовало зашто тржиште није либерализовано и за увоз мазута, Лечић каже, да би топланама у овом часу било много скупље да овај енергент купују на отвореном тржишту него у Србији.

Слабија наплата рачуна и неекономска цена грејања повећали су дугове топлана, па су за гас нарасли на око 23 милијарде динара, а потражује се и шест милијарди динара за неплаћене рачуне од домаћинстава и привреде.

Топлане ће дуговања морати да реше после грејне сезоне, кредитима или репрограмом, каже он и додаје да највећи губици настају баш у топланама које користе мазут, јер килограм данас кошта 70 динара, што је дупло више него лане.