Са Копаоника се не види крај кризе

Копаоник – Свака криза, као што дође, тако мора и да оде, рекао је учествујући на једном од панела на Копаоник Бизнис форуму Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића. Али неке дођу и остану – добацивали су из публике. Шалу на страну, креатори економске политике, теоретичари и практичари и ове године покушали су да нађу одговор на „питање од милион долара” – када ће и на који начин Србија изаћи из кризе. Ипак, у конгресној сали хотела „Анђела” експерти нису могли да се сложе да ли је председник Борис Тадић у праву кад каже да ће наша земља из кризе изаћи 2013.

Тако је, Миодраг Костић, власник МК групе, изразио забринутост да ће година која је пред нама бити најгора у погледу ликвидности, односно недостатка пара у систему. Банкари ће, по његовој процени, први пут забележити губитке и морати да отпишу ненаплатива потраживања.

Небојша Савић, професор на Фефа факултету, каже да тренутак изласка из кризе зависи од тога шта ће Србија да уради за себе да би изашла из кризе. Не бих то везивао за датум, каже.

– Надам се да ће нова влада кад буде формирана направити добар програм утемељен на повећању конкурентности, јер то је наш кључни проблем. И то уколико будемо урадили оно што нам је Европа рекла да урадимо, да смањимо корупцију, побољшамо правни систем и да створимо повољније услове за страна улагања. Тако ћемо створити повољније услове који сами по себи могу да обезбеде позитиван раст, односно излазак из рецесије – оцењује Савић.

Уз подсећање да су Међународни монетарни фонд и Светска банка кориговали прогнозе раста надоле, Савић додаје да је немогуће било шта прогнозирати.

Ипак, сматра да нова влада треба да искористи овај период да се ухвати у коштац са системским реформама. Независно од тога како ће светска и европска привреда да се опорављају, требало би да прво уредимо наше двориште, уверен је.

– Треба да идемо у сусрет проблемима, да их исправљамо и да кад рецесија прође имамо бољу позицију него пре кризе – напомиње наш саговорник.

Едвард Јакопин, помоћник министра финансија задужен за национални развој, каже да рецесиони талас као и таласи опоравка у Србији око пет месеци касне. Што значи да кад Европу погоди криза, код нас стиже са закашњењем, али и ми за толико крећемо касније за Европом.

– Према нашој процени, ова година биће тешка. Имаћемо неки минималан раст, али следеће године требало би да испливамо на зелену грану – сложио се Јакопин са председником Тадићем.

Ако опоравак код нас касни, а нема га ни у Европи, како онда можемо да очекујемо бољитак?

– Постоје неке процене које кажу да ће полако привреда почети да креће – каже наш саговорник.

Ако се нова влада одлучи за структурне реформе, онда ће то допринети економском опоравку, додаје Јакопин. Сигурно ће 2013. година бити боља од ове, закључује.

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, као оптимиста, верује да је председник Тадић у праву. Потврђује, ипак, да су се у последње четири године, колико се на Форуму говори о кризи, учесници надали да ће следеће године кризи моћи да кажу „до виђења”. Али то се није догодило.

– Свака земља у оквиру својих могућности може брже и спорије да изађе из кризе. Ако је нобеловац Џозеф Штиглиц још пре неколико година предвидео да ће лаганији опоравак почети 2013, верујем да се председник Тадић позвао на њега, а можда и на нас који смо мало оптимистичнији. Ми се надамо да ће догодине бити боље. И сада је могло да нам буде боље да је привреда имала мало више новца на располагању и да је влада била у позицији да спроведе реформе које предлажемо – казао је Спасојевић и додао да је опоравак могућ само ако урадимо свој домаћи задатак.

Професор Мирољуб Лабус, са друге стране, каже да његова реалистичка процена показује да ће стопа раста ове године бити негативна и да ће бити минус један одсто.

– Ствари могу да се побољшају ако се усагласе монетарна и фискална политика. Ако се то не догоди, а влада се брзо не формира, онда и пад од минус један одсто може да буде оптимистична прогноза. У сваком случају, та рецесија неће трајати више од два, три тромесечја – убеђен је Лабус.

Он је, ипак, скептичан. Крајем 2010. брзо смо изашли из рецесије, али се нисмо вратили на путање раста. Ми се нисмо припремили за дугорочан привредни раст, додаје.

Истиче и то да је повећање ПДВ-а неизбежно, али да ће та мера додатно продубити рецесију.

– Иницијално сам против тога, али немам сумње да ће то морати да се уради с обзиром на ситуацију у буџету. Али, ако се друге мере не предузму – онда ће то бити лоше. Неки расходи ће паралелно морати да се смање, као неки порези, али и поједине локалне касе. Способност привреде да плаћа порезе и доприносе све је мања и ако будемо даље оптерећивали привреду та могућност биће све мања – сматра Лабус и додаје да се мора направити и програм како да се стабилизује и сервисира јавни дуг, јер ће нас све више коштати.