Босна извозник знања или моћ правне државе

Предстоји нам тежак и мучан период „европеизације”, ако желимо да једног дана будемо пуноправна чланица ЕУ. Иако би злобници рекли да свака заједница у којој су били Словенци, Хрвати и Срби није дуго опстала.

Но, пустимо злобнике. Како нам је пре неки дан саопштио господин Јелко Кацин, пре него што добијемо датум почетка преговора о уласку у ЕУ у Србији се, осим енергичног обрачуна са криминалом и корупцијом, мора спровести и испитивање неких контроверзних приватизација.

Што је шанса да у нашем правном систему добијемо и нову функцију специјалног тужиоца за контроверзне приватизације, пошто оне очито не спадају у домен ни организованог ни обичног криминала.

Будући да функцију специјалног тужиоца за организовани криминал већ имамо. Колико знам, таква функција не постоји ни у једној земљи ЕУ. Јер, по некој логици која влада у ЕУ, тамо где постоји организовани криминал, не постоји организована држава. Једно са другим једноставно не иде. Или иде само код нас?

Пре два месеца у тексту под насловом „Шћепан Мали на српски начин” начео сам тему око лажних диплома неких врлих посланика у српском парламенту. Наиме, један наш дневни лист је објавио да је један члан скупштинског одбора за  просвету купио диплому, па је још наведено да су са званичног сајта парламента скинути подаци о школској спреми посланика.

Ваљда да се врли народни представници не би секирали, јер би им то ометало концентрацију на важне одлуке. У одбрану дотичног посланика, који је највишем народном представничком телу у овој земљи доставио лажну диплому, скочиле су неке његове колеге с образложењем да „дотични није имао пара да се на време школује, јер потиче из сиромашне радничко-сељачке породице”.

Ти који су тада користили то образложење, пре 5. октобра били су тотални анонимуси врло скромних материјалних могућности. Сада возе џипове и не излазе из Арманијевих одела, а као што чујемо користе старе комунистичке синтагме: „потиче из сиромашне радничкo-сељачке  породице”. Довољно да каријера иде узлазном линијом.

Некада. Изгледа и сада, што ме наводи на јеретичку помисао да је транзиција у Србији најкраћи пут из једног комунизма у други комунизам. Између је била револуција. У којој, ко се снашао, снашао се. Са џиповима, или без њих. Бивша браћа Хрвати то зову: „ко је јамио, јамио”.

У Словенији је управо око лажних диплома избио велики политички скандал. Посланик странке Десус Иван Симчич прозван је ових дана у јавности да је пред распад оне велике Југославије купио у Сарајеву диплому средње угоститељске школе. Касније је потпуно регуларно дипломирао на Филозофском факултету у Љубљани и запослио се у Министарству одбране Словеније.

Но, нешто је око те средње угоститељске школе из Сарајева било сумњиво кадровицима из Министарства одбране, па су сиротог Симчича још пре неколико година истерали с посла. Он је затим ушао у Десус и започео политичку каријеру, па је у јануару ове године постао и посланик у парламенту Словеније.

Ипак, неко му је „ископао” ту средњу угоститељску школу, па правна, стручна, јавност у Словенији поставља сада и питање његове, иначе регуларне, неспорне дипломе Филозофског факултета.

Јер, ако је тај факултет уписао на темељу купљене дипломе Средње угоститељске школе из Сарајева, што је кривично дело, онда ни упис на факултет није био регуларан, па не може бити регуларна ни диплома тог факултета. Правна логика, ако је нешто из почетка било неправно, никаквим накнадним делањем не може касније постати и правно ваљано.

Господин Симчич се сада брани да он диплому није фалсификовао, већ ју је само на неки начин купио, што по њему није исто, док директорка школе у Сарајеву госпођа Фатима Омеровић каже да у регистру школе за период 1983–1990. нема господина Симчича.

Он, пак, тврди да је све то урадио у истуреном одељењу те сарајевске школе у Опатији, што сада Хрвати демантују. Ипак, сарајевска штампа ликује и најављује нове политичке афере због куповине свих могућих диплома у БиХ. Чиме се руши досадашња примитивна теорија из вицева о Босанцима. Јер, сада испада да је Босна заправо била извозник знања за цело подручје бивше СФРЈ.

Правосуђе је у Словенији оценило да је кривично дело куповине дипломе господина Симчича сада застарело. Но, јавност и већина политичара инсистирају на моралној одговорности и тражи се његова оставка у парламенту. Председник парламента Грегор Вирант каже „у парламенту Словеније не могу да седе етички спорни ликови”.

На сличан случај политичари и шира јавност у Србији одговарају потпуним колективним зевањем, што је само доказ какву су позицију изабрали интелектуалци у нашем јавном животу. „Европеизација” нису само закони и уредбе већ и ментални амбијент. Нигде у свету, осим код нас, нисам чуо узречицу: „Јесте да је лопов, али је добар човек”...