Кљајевић: Прогоне ме центри моћи

Затражио је да одбрану даље износи седећи због проблема са ногом.

– Тешко ми је да се одбраним од дириговане хајке и прогона моје личности, као и приказивања моје слике у медијима као да сам тежак криминалац. У току истражног поступка константно су кршена моја грађанска и људска права – наставио је првооптужени. Кљајевић је напоменуо да је одлука о политичком прогону донета због његове непослушности, јер као председник Трговинског суда у Београду није хтео да "поступа по упутствима центара моћи и налозима извршне власти".

После уводног обраћања, Кљајевић је напоменуо да ће са одбраном почети одакле он мисли да би требало.

– Нећу пратити конфузну и несистематичну оптужницу – рекао је Кљајевић.

Првооптужени је назвао своју одбрану: "Моја затворска ћелија – моја тврђава", подсећајући на роман "Процес" Франца Кафке. На почетку је рекао да је, од када је постављен на место председника тадашњег Привредног суда у Београду до тренутка хапшења, свој посао обављао у складу са законом. Негирао је да је постављао стечајне управнике и чланове стечајних већа у одређеним предузећима која се помињу у оптужници.

Кљајевић је навео да је Демократска странка Србије негативне економске последице око увођења стечаја у неким фирмама тада користила у политичкој борби против Демократске странке.

Оптужени је почео од случаја "Поштанске штедионице" и одбацио наводе оптужбе према којима је он пресудно утицао на то да се окривљена Јелица Живковић постави за генералног директора овог предузећа. Кљајевић је напоменуо да је њу на то место именовала Скупштина акционара, а да је Трговински суд законито поступајући онемогућио тадашњем гувернеру Народне банке Југославије Млађану Динкићу да на место директора постави свог човека Бојана Станивуковића. Кљајевић каже да је тако штитио интересе суда.

После постављања Живковићеве на функцију генералног директора "Поштанске штедионице", како каже првоокривљени, Динкић га је позвао телефоном и рекао му претећим гласом да је изгубио пријатеља.

Првоотужени је рекао да претходно Живковићеву није познавао, да није имао "никакав контакт" са њом, осим што су се неколико пута пословно чули преко телефона. Рекао је, такође, да окривљену судију Делинку Ђурђевић никада није наговарао да нешто уради.

Изјашњавајући се о случају "Београдског есконтног центра"(БЕЦ), Кљајевић је казао да нема никакве везе са стечајним предметом овог предузећа. Нагласио је да није утицао на то да се окривљени Вучеља Бајић постави за стечајног управника БЕЦ-а, да га није познавао нити видео све до 2005. године.

Рекао је да са окривљеним Секулом Пијевчевићем, власником Кредитно-експортне банке (КЕБ), живи "у истом крају".

– Пијевчевић ми је познат као успешан привредник и колега, живимо у истом крају, виђао сам га и чуо телефоном. Он никада ништа није тражио од мене као од председника Трговинског суда – рекао је Кљајевић бранећи се од оптужби да га је Пијевчевић наговорио да Ђурђевићеву постави за председника стечајног већа, а Бајића за стечајног управника БЕЦ-а.

Он је додао да је уговор о купопродаји између БЕЦ-а и КЕБ-а склопљен пре покретања стечајног поступка БЕЦ-а.

У оптужници се наводи да је Кљајевић преко судије Трговинског суда Делинке Ђурђевић и Вучеље Бајића омогућио да Пијевчевићев КЕБ незаконито и по знатно нижој цени од тржишне дође у посед имовине БЕЦ-а.