Kljajević: Progone me centri moći

Zatražio je da odbranu dalje iznosi sedeći zbog problema sa nogom.

– Teško mi je da se odbranim od dirigovane hajke i progona moje ličnosti, kao i prikazivanja moje slike u medijima kao da sam težak kriminalac. U toku istražnog postupka konstantno su kršena moja građanska i ljudska prava – nastavio je prvooptuženi. Kljajević je napomenuo da je odluka o političkom progonu doneta zbog njegove neposlušnosti, jer kao predsednik Trgovinskog suda u Beogradu nije hteo da "postupa po uputstvima centara moći i nalozima izvršne vlasti".

Posle uvodnog obraćanja, Kljajević je napomenuo da će sa odbranom početi odakle on misli da bi trebalo.

– Neću pratiti konfuznu i nesistematičnu optužnicu – rekao je Kljajević.

Prvooptuženi je nazvao svoju odbranu: "Moja zatvorska ćelija – moja tvrđava", podsećajući na roman "Proces" Franca Kafke. Na početku je rekao da je, od kada je postavljen na mesto predsednika tadašnjeg Privrednog suda u Beogradu do trenutka hapšenja, svoj posao obavljao u skladu sa zakonom. Negirao je da je postavljao stečajne upravnike i članove stečajnih veća u određenim preduzećima koja se pominju u optužnici.

Kljajević je naveo da je Demokratska stranka Srbije negativne ekonomske posledice oko uvođenja stečaja u nekim firmama tada koristila u političkoj borbi protiv Demokratske stranke.

Optuženi je počeo od slučaja "Poštanske štedionice" i odbacio navode optužbe prema kojima je on presudno uticao na to da se okrivljena Jelica Živković postavi za generalnog direktora ovog preduzeća. Kljajević je napomenuo da je nju na to mesto imenovala Skupština akcionara, a da je Trgovinski sud zakonito postupajući onemogućio tadašnjem guverneru Narodne banke Jugoslavije Mlađanu Dinkiću da na mesto direktora postavi svog čoveka Bojana Stanivukovića. Kljajević kaže da je tako štitio interese suda.

Posle postavljanja Živkovićeve na funkciju generalnog direktora "Poštanske štedionice", kako kaže prvookrivljeni, Dinkić ga je pozvao telefonom i rekao mu pretećim glasom da je izgubio prijatelja.

Prvootuženi je rekao da prethodno Živkovićevu nije poznavao, da nije imao "nikakav kontakt" sa njom, osim što su se nekoliko puta poslovno čuli preko telefona. Rekao je, takođe, da okrivljenu sudiju Delinku Đurđević nikada nije nagovarao da nešto uradi.

Izjašnjavajući se o slučaju "Beogradskog eskontnog centra"(BEC), Kljajević je kazao da nema nikakve veze sa stečajnim predmetom ovog preduzeća. Naglasio je da nije uticao na to da se okrivljeni Vučelja Bajić postavi za stečajnog upravnika BEC-a, da ga nije poznavao niti video sve do 2005. godine.

Rekao je da sa okrivljenim Sekulom Pijevčevićem, vlasnikom Kreditno-eksportne banke (KEB), živi "u istom kraju".

– Pijevčević mi je poznat kao uspešan privrednik i kolega, živimo u istom kraju, viđao sam ga i čuo telefonom. On nikada ništa nije tražio od mene kao od predsednika Trgovinskog suda – rekao je Kljajević braneći se od optužbi da ga je Pijevčević nagovorio da Đurđevićevu postavi za predsednika stečajnog veća, a Bajića za stečajnog upravnika BEC-a.

On je dodao da je ugovor o kupoprodaji između BEC-a i KEB-a sklopljen pre pokretanja stečajnog postupka BEC-a.

U optužnici se navodi da je Kljajević preko sudije Trgovinskog suda Delinke Đurđević i Vučelje Bajića omogućio da Pijevčevićev KEB nezakonito i po znatno nižoj ceni od tržišne dođe u posed imovine BEC-a.