Кројачи за инвеститоре

Нови Сад – У монденском летовалишту Кану, пре само неколико дана, АП Војводина је примила признање као четврта дестинација на листи ТОП 10 европских региона и градова за стране директне инвестиције. Конкурс „Европски градови и региони будућности“ већ по традицији организовао је магазин „Интелиџенс“, део „Фајненшл тајмса“, а међу 110 кандидата друго и треће место у истој категорији (ефективности трошкова улагања) припало је Инђији и Сремској Митровици, док је Суботица заузела десето место у категорији стратегије градова.

– Ово није нимало случајно. Најбољи показатељ због чега су покрајина и градови тако високо пласирани јесте што је овде 45 одсто свих страних инвестиција у Србији, а уколико би посматрали само улагања у производне погоне проценат би био још већи. Инвестотори не крију да је однос продуктивности, квалитета рада и квалитета финалног производа за њих веома конкурентан код нас – каже за „Политику“ Бранислав Бугарски, директор Фонда за подршку инвестиција у Војводини (ВИП Фонд).

У северној српској покрајини тренутно послује преко 230 страних компанија, које су кроз 307 инвестиционих пројеката уложиле 6,4 милијардe евра и запослиле преко 63.500 људи. Чак је и током 2011. године, коју су обележили суморни трендови глобалне привреде, реализовано 211,3 милиона евра инвестиција, кроз које је запослено 5.267 људи.

Са страним компанијама, такође лане, потписани су уговори о укупним улагањима у вредности од 832,6 милиона вра, којима се предвиђа отварање 7.512 нових радних места, а пројекти би требало да буду остварени до 2014. године.

–У претходном периоду смо имали два значајна таласа: први је био продаја великих фирми, када су дошли „Лафарж“, „Инбел“, „Карлсбрег“ „Цимос“... Други је био на врхунцу од 2006. до 2008. године. У то време добијамо инвестицију „Дрекслер-Мајера“ са 1.750 радника, стижу „Штада“, „ЈУБ боје“ и „Тримо група“, почињемо преговоре с „Грунфосом“, најављује се „Ембаси група“... Реализација најновијих уговора ићи по фазама: поједине компније, као што је „Грунфос“, већ су почеле, „Дрекслер-Мајер“ већ гради другу фазу, где ће на програмима за нови „фијат 500 л“ запослити око 600 радника, а очекује се да крену „Сваровски“, „Контитек“, „Бош“ – објашњава наш саговорник.

Он истиче да су иностране компаније континуирано реинвестирале, модернизовале погоне и подизале еколошку заштиту. Тврди да држава много више пажње обраћа када дође странац да купи фирму и захтева да све буде по „пе-есу“, него што то је случај с домаћим приватизацијама. Због ригорозних контрола странци неће да ризикују, него испуњавају што се од њих тражи.

– Реинвестиција од 20 милиона евра чешког ЦГС-а у „Рума-гуме“, где је урађено проширење погона биће представљена у нередних десетак дана Разлог због чега чак ни у првом таласу светске економске кризе нисмо имали драстично велике губитке радних места јесте у чињеници да су компније из иностранства тежиште производње премештале у Војводину. Крајњи корисници, поготово у аутомобилској и машинској индустрији, захтевају од добављача да због нестабилних финансијских и социјалних околности ураде дисперзију ризика пословања (поделе на више земаља), а ми смо ту прилику искористили – наставља директор ВИП Фонда.

Према његовим речима, држава Србија је створила порески оквир који је најјефтинији у Европи, без обзира на то што се домаћи привредници буне да су доприноси скупи. Он истиче да издвајања, где је укупан трошак на исплаћених 100 динара од 60 или 65 динара, не постоје више нигде у Европи. На 100 динара у Немачкој се плаћа 110 динара!

– Покрајина је, такође, урадила свој домаћи задатак јер је заједно с локалним самоуправама завршавала планску документацију. Страни инвеститори не граде на црно! Уложено је, затим, доста у путеве, струју, воду и опремање индустријских зона, али и другу врсту инфраструктуре која је показатељ квалитета живота. Директори страних компанија имају обичај да претходно доведу жене и децу да виде где би евентуално живели, како изгледају болнице, вртићи, школа... У Војводини је то прилично добро урађено – наглашава Бугарски.

Директор ВИП Фонда каже да код великих „играча“ постицаји – Република Србија даје од 2.000 до 10.000 евра по радном месту у зависности колико је инвестиција извозно оријентисана и укључује локалну привреду, а АП Војводина 1.300 евра (за исту намену се не могу повући средства из оба извора) – нису одлучујућа компонента, што су у предговорима истакли и представници „Боша“, али су ипак важан инструмент у глобалној борби за привлачење инвестиције, при чему су нам највећи конкуренти Украјина, Румунија и Словачка, а до „арапског пролећа“ то су биле чак и земље северне Африкa за одређен тип инвестиција.

- Добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ је важан сигнал за потенцијалне улагаче, што се показало и у другим источноевропским земљама. Процес привлачења је комплексан, а почиње од препознавања потребе инвеститора за променом у свом пословању, које може да тражи на свакој тачки на кугли земаљској. ВИП свакодневно ради анализу догађања на светској економској сцени и нудимо решења која су скројена по мери конкретног инвеститора. Не генерално, дођите у Војоводину, она је лепа, шарена са дивним људима, него ако будете овде ваше компаративне предности су такве, а заједно ћемо открити и неке додатне – каже Бранислав Бугарски.

-----------------------------------------------------

Страни инвеститори у многим градовима

– Када погледате Војводину свуда имате инвеститоре. Нису то само Пећинци, Инђија или Стара Пазова. У Бачкој Паланци су „Синтелон“, „Суфле група“ и „Карлсберг“, у Сомбору „Лакталис“, у Кикинди „Бонгрен“ и „Цимос“. У Суботици је „Сименс“ отворио огроман погон на 4 хектара под халама. Ова чувена компанија има само две фабрике у свету у којима производи генераторе за ветрењаче, од којих је једна у Кини, а друга у Војводини. Нови Сад је профитирао од приватизације банкарског система. У Новом Саду у ИТ и финансијском сектору имамо инвестиције од 2,2 милијарде евра, а често се по медијима провлачи прича како у овом граду није ништа уложено.

-----------------------------------------------------

Новом Саду фали простор

– Тачно је да Нови Сад нема много производних инвестиција, али је шанса раније прокоцкана. Граду недостаје расположив простора, па смо у ситуацији да је овде цена земљишта 130 евра по квадрату. Зашто би страни инвеститор толико платио, ако може да у неком другом граду добије за десет пута мање? Ако би градоначленик Новог Сада рекао и ја ћу да дам за 10-20 евра, одмах би га оптужили да је злоупотребио положај и мазнуо неку лову – каже Бугарски.

Да би се инвеститорима простор уступио без надокнаде, услов је да се повећа запосленост за један одсто. У Новом Саду има преко 150.000 запослених, што значи да не би прошао ниједан пројекат с мање од 1.500 радних места.

По мојој процени, да би постао конкурентан, Нови Сад би морао да снизи цену земљишта на 25 до 30 евра по квадрату. Ако би се са садашњим ценама урадила експропријација и инфрастуктурно опремило земљиште, град би морао да иде у губитак, а времена нису толико богата. Оно што покушавамо заједно с покрајинском владом јесте да што брже вратимо на тржиште предузећа која су у критичним приватизацијама, или у некој врсти стечаја и понудимо их не само страним, него и домаћим инвеститорима – објашњава Бугарски.