Krojači za investitore

Novi Sad – U mondenskom letovalištu Kanu, pre samo nekoliko dana, AP Vojvodina je primila priznanje kao četvrta destinacija na listi TOP 10 evropskih regiona i gradova za strane direktne investicije. Konkurs „Evropski gradovi i regioni budućnosti“ već po tradiciji organizovao je magazin „Intelidžens“, deo „Fajnenšl tajmsa“, a među 110 kandidata drugo i treće mesto u istoj kategoriji (efektivnosti troškova ulaganja) pripalo je Inđiji i Sremskoj Mitrovici, dok je Subotica zauzela deseto mesto u kategoriji strategije gradova.

– Ovo nije nimalo slučajno. Najbolji pokazatelj zbog čega su pokrajina i gradovi tako visoko plasirani jeste što je ovde 45 odsto svih stranih investicija u Srbiji, a ukoliko bi posmatrali samo ulaganja u proizvodne pogone procenat bi bio još veći. Investotori ne kriju da je odnos produktivnosti, kvaliteta rada i kvaliteta finalnog proizvoda za njih veoma konkurentan kod nas – kaže za „Politiku“ Branislav Bugarski, direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond).

U severnoj srpskoj pokrajini trenutno posluje preko 230 stranih kompanija, koje su kroz 307 investicionih projekata uložile 6,4 milijarde evra i zaposlile preko 63.500 ljudi. Čak je i tokom 2011. godine, koju su obeležili sumorni trendovi globalne privrede, realizovano 211,3 miliona evra investicija, kroz koje je zaposleno 5.267 ljudi.

Sa stranim kompanijama, takođe lane, potpisani su ugovori o ukupnim ulaganjima u vrednosti od 832,6 miliona vra, kojima se predviđa otvaranje 7.512 novih radnih mesta, a projekti bi trebalo da budu ostvareni do 2014. godine.

–U prethodnom periodu smo imali dva značajna talasa: prvi je bio prodaja velikih firmi, kada su došli „Lafarž“, „Inbel“, „Karlsbreg“ „Cimos“... Drugi je bio na vrhuncu od 2006. do 2008. godine. U to vreme dobijamo investiciju „Dreksler-Majera“ sa 1.750 radnika, stižu „Štada“, „JUB boje“ i „Trimo grupa“, počinjemo pregovore s „Grunfosom“, najavljuje se „Embasi grupa“... Realizacija najnovijih ugovora ići po fazama: pojedine kompnije, kao što je „Grunfos“, već su počele, „Dreksler-Majer“ već gradi drugu fazu, gde će na programima za novi „fijat 500 l“ zaposliti oko 600 radnika, a očekuje se da krenu „Svarovski“, „Kontitek“, „Boš“ – objašnjava naš sagovornik.

On ističe da su inostrane kompanije kontinuirano reinvestirale, modernizovale pogone i podizale ekološku zaštitu. Tvrdi da država mnogo više pažnje obraća kada dođe stranac da kupi firmu i zahteva da sve bude po „pe-esu“, nego što to je slučaj s domaćim privatizacijama. Zbog rigoroznih kontrola stranci neće da rizikuju, nego ispunjavaju što se od njih traži.

– Reinvesticija od 20 miliona evra češkog CGS-a u „Ruma-gume“, gde je urađeno proširenje pogona biće predstavljena u nerednih desetak dana Razlog zbog čega čak ni u prvom talasu svetske ekonomske krize nismo imali drastično velike gubitke radnih mesta jeste u činjenici da su kompnije iz inostranstva težište proizvodnje premeštale u Vojvodinu. Krajnji korisnici, pogotovo u automobilskoj i mašinskoj industriji, zahtevaju od dobavljača da zbog nestabilnih finansijskih i socijalnih okolnosti urade disperziju rizika poslovanja (podele na više zemalja), a mi smo tu priliku iskoristili – nastavlja direktor VIP Fonda.

Prema njegovim rečima, država Srbija je stvorila poreski okvir koji je najjeftiniji u Evropi, bez obzira na to što se domaći privrednici bune da su doprinosi skupi. On ističe da izdvajanja, gde je ukupan trošak na isplaćenih 100 dinara od 60 ili 65 dinara, ne postoje više nigde u Evropi. Na 100 dinara u Nemačkoj se plaća 110 dinara!

– Pokrajina je, takođe, uradila svoj domaći zadatak jer je zajedno s lokalnim samoupravama završavala plansku dokumentaciju. Strani investitori ne grade na crno! Uloženo je, zatim, dosta u puteve, struju, vodu i opremanje industrijskih zona, ali i drugu vrstu infrastrukture koja je pokazatelj kvaliteta života. Direktori stranih kompanija imaju običaj da prethodno dovedu žene i decu da vide gde bi eventualno živeli, kako izgledaju bolnice, vrtići, škola... U Vojvodini je to prilično dobro urađeno – naglašava Bugarski.

Direktor VIP Fonda kaže da kod velikih „igrača“ posticaji – Republika Srbija daje od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu u zavisnosti koliko je investicija izvozno orijentisana i uključuje lokalnu privredu, a AP Vojvodina 1.300 evra (za istu namenu se ne mogu povući sredstva iz oba izvora) – nisu odlučujuća komponenta, što su u predgovorima istakli i predstavnici „Boša“, ali su ipak važan instrument u globalnoj borbi za privlačenje investicije, pri čemu su nam najveći konkurenti Ukrajina, Rumunija i Slovačka, a do „arapskog proleća“ to su bile čak i zemlje severne Afrika za određen tip investicija.

- Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU je važan signal za potencijalne ulagače, što se pokazalo i u drugim istočnoevropskim zemljama. Proces privlačenja je kompleksan, a počinje od prepoznavanja potrebe investitora za promenom u svom poslovanju, koje može da traži na svakoj tački na kugli zemaljskoj. VIP svakodnevno radi analizu događanja na svetskoj ekonomskoj sceni i nudimo rešenja koja su skrojena po meri konkretnog investitora. Ne generalno, dođite u Vojovodinu, ona je lepa, šarena sa divnim ljudima, nego ako budete ovde vaše komparativne prednosti su takve, a zajedno ćemo otkriti i neke dodatne – kaže Branislav Bugarski.

-----------------------------------------------------

Strani investitori u mnogim gradovima

– Kada pogledate Vojvodinu svuda imate investitore. Nisu to samo Pećinci, Inđija ili Stara Pazova. U Bačkoj Palanci su „Sintelon“, „Sufle grupa“ i „Karlsberg“, u Somboru „Laktalis“, u Kikindi „Bongren“ i „Cimos“. U Subotici je „Simens“ otvorio ogroman pogon na 4 hektara pod halama. Ova čuvena kompanija ima samo dve fabrike u svetu u kojima proizvodi generatore za vetrenjače, od kojih je jedna u Kini, a druga u Vojvodini. Novi Sad je profitirao od privatizacije bankarskog sistema. U Novom Sadu u IT i finansijskom sektoru imamo investicije od 2,2 milijarde evra, a često se po medijima provlači priča kako u ovom gradu nije ništa uloženo.

-----------------------------------------------------

Novom Sadu fali prostor

– Tačno je da Novi Sad nema mnogo proizvodnih investicija, ali je šansa ranije prokockana. Gradu nedostaje raspoloživ prostora, pa smo u situaciji da je ovde cena zemljišta 130 evra po kvadratu. Zašto bi strani investitor toliko platio, ako može da u nekom drugom gradu dobije za deset puta manje? Ako bi gradonačlenik Novog Sada rekao i ja ću da dam za 10-20 evra, odmah bi ga optužili da je zloupotrebio položaj i maznuo neku lovu – kaže Bugarski.

Da bi se investitorima prostor ustupio bez nadoknade, uslov je da se poveća zaposlenost za jedan odsto. U Novom Sadu ima preko 150.000 zaposlenih, što znači da ne bi prošao nijedan projekat s manje od 1.500 radnih mesta.

Po mojoj proceni, da bi postao konkurentan, Novi Sad bi morao da snizi cenu zemljišta na 25 do 30 evra po kvadratu. Ako bi se sa sadašnjim cenama uradila eksproprijacija i infrastukturno opremilo zemljište, grad bi morao da ide u gubitak, a vremena nisu toliko bogata. Ono što pokušavamo zajedno s pokrajinskom vladom jeste da što brže vratimo na tržište preduzeća koja su u kritičnim privatizacijama, ili u nekoj vrsti stečaja i ponudimo ih ne samo stranim, nego i domaćim investitorima – objašnjava Bugarski.