Басари уручена НИН-ова награда

Анимозитет који имам према говорима и беседама, вероватно потиче из уверења да су нам говори и беседе нанели много зала. Ми смо, наиме, још увек друштво у којем доминира усмена реч. Беседништво је овде на великој цени. Тако би, уосталом, и требало да буде. Под условом да беседништву претходи темељно и озбиљно читалачко искуство. Што у нас није чест случај, рекао је Светислав Басара, добитник НИН-ове награде за најбољи роман у 2006. години, на јучерашњем уручењу овог престижног признања у Аероклубу, у Београду.

Обраћајући се бројним званицама из нашег културног и јавног живота, Басара, који је награду добио за књигу "Успон и пад Паркинсонове болести" (издање Графичког атељеа "Дерета", Београд), додао је:

– Судбина једног народа одређена је судбином његове културе. Материјално богатство једне нације уско је повезано са њеним духовним богатством. Далеко од тога да је наша духовна ризница празна, иако се њена садржина нерационално користи. Време у којем живимо јесте време кризе, разлучивања, и прави је моменат да се и код нас књижевност разлучи од политике и историје, да се политика препусти историчарима, историја политичарима, а да се литература оријентише на истраживање непознатог, имагинарног, ширећи на тај начин духовне хоризонте.

Пре уручења признања лауреату, угледни скуп, чланове жирија и Управног одбора Алфа банке (покровитеља новчаног дела награде у износу од седам хиљада евра), поздравио је Слободан Рељић, главни и одговорни уредник НИН-а.

Рељић је нагласио да су се и ове године око НИН-ове награде "плеле" многе приче не само због тога што доноси чек, већ и због небројених интервјуа који следе добитнику, учешћа у ток-шоу емисијама, аутограма на продатим књигама, разговора са читаоцима, и великог посла за издавача.

Председник жирија Милан Влајчић указао је на то да је Светислав Басара писац са запаженим местом у новијој српској књижевности, које је стекао када је пре нешто више од две деценије крочио у нашу књижевну републику, делима нове, у то време иновативне постмодернистичке поетике.

– "Успон и пад Паркинсонове болести" је фантастична и невероватна повест о болном и мученичком животу Демјана Лаврентијевича Паркинсона који умире у Колими 1947. године, под притиском страшних логорских ограничења о којима су нас обавештавали сведоци из Стаљиновог гулага. Сам Паркинсон умире под измишљеним именом, остављајући нам да се носимо са болешћу која је позната по њему. А та болест су тоталитарне идеологије које су обележиле времена од средњовековних прогона неверника и Јевреја, до нововековних концентрационих логора и гулага, рекао је Милан Влајчић.