Basari uručena NIN-ova nagrada

Animozitet koji imam prema govorima i besedama, verovatno potiče iz uverenja da su nam govori i besede naneli mnogo zala. Mi smo, naime, još uvek društvo u kojem dominira usmena reč. Besedništvo je ovde na velikoj ceni. Tako bi, uostalom, i trebalo da bude. Pod uslovom da besedništvu prethodi temeljno i ozbiljno čitalačko iskustvo. Što u nas nije čest slučaj, rekao je Svetislav Basara, dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2006. godini, na jučerašnjem uručenju ovog prestižnog priznanja u Aeroklubu, u Beogradu.

Obraćajući se brojnim zvanicama iz našeg kulturnog i javnog života, Basara, koji je nagradu dobio za knjigu "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (izdanje Grafičkog ateljea "Dereta", Beograd), dodao je:

– Sudbina jednog naroda određena je sudbinom njegove kulture. Materijalno bogatstvo jedne nacije usko je povezano sa njenim duhovnim bogatstvom. Daleko od toga da je naša duhovna riznica prazna, iako se njena sadržina neracionalno koristi. Vreme u kojem živimo jeste vreme krize, razlučivanja, i pravi je momenat da se i kod nas književnost razluči od politike i istorije, da se politika prepusti istoričarima, istorija političarima, a da se literatura orijentiše na istraživanje nepoznatog, imaginarnog, šireći na taj način duhovne horizonte.

Pre uručenja priznanja laureatu, ugledni skup, članove žirija i Upravnog odbora Alfa banke (pokrovitelja novčanog dela nagrade u iznosu od sedam hiljada evra), pozdravio je Slobodan Reljić, glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Reljić je naglasio da su se i ove godine oko NIN-ove nagrade "plele" mnoge priče ne samo zbog toga što donosi ček, već i zbog nebrojenih intervjua koji slede dobitniku, učešća u tok-šou emisijama, autograma na prodatim knjigama, razgovora sa čitaocima, i velikog posla za izdavača.

Predsednik žirija Milan Vlajčić ukazao je na to da je Svetislav Basara pisac sa zapaženim mestom u novijoj srpskoj književnosti, koje je stekao kada je pre nešto više od dve decenije kročio u našu književnu republiku, delima nove, u to vreme inovativne postmodernističke poetike.

– "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" je fantastična i neverovatna povest o bolnom i mučeničkom životu Demjana Lavrentijeviča Parkinsona koji umire u Kolimi 1947. godine, pod pritiskom strašnih logorskih ograničenja o kojima su nas obaveštavali svedoci iz Staljinovog gulaga. Sam Parkinson umire pod izmišljenim imenom, ostavljajući nam da se nosimo sa bolešću koja je poznata po njemu. A ta bolest su totalitarne ideologije koje su obeležile vremena od srednjovekovnih progona nevernika i Jevreja, do novovekovnih koncentracionih logora i gulaga, rekao je Milan Vlajčić.