Група за равнотежу

Контакт група има најважнију улогу у процесу одређивања статуса Косова, који под окриљем УН води специјални изасланик Марти Ахтисари. Контакт групу чини шест земаља које пресудно утичу на политички развој Балкана: четири су сталне чланице Савета безбедности (САД, Русија, Енглеска и Француска, дакле све осим Кине), док преостале две нису у СБ али дају велики допринос у војним трупама и помоћи мировним напорима на Балкану (Немачка и Италија). Сличан облик међународног организовања у виду тзв. контакт групе постоји за Сомалију, а на самиту НАТО у Риги иницирано је и стварање "контакт групе" за Авганистан.

Контакт група за бившу Југославију формирана је као одговор на кризу и рат у БиХ у априлу 1994. године, после масакра на Маркалама и НАТО бомбардовања положаја босанских Срба. У јуну 1994. године Контакт група је предложила план за решење кризе у БиХ, којим се предвиђало очување Босне и Херцеговине састављене од два ентитета познате територијалне размере (49 – Република Српска, 51 – Федерација БиХ). Срби су тада одбацили овај план незадовољни предвиђеним квантумом, али предлог је послужио као основа за Дејтонски споразум (новембар 1995).

У контексту у коме је настала, Контакт група је представљала институционални облик нове равнотеже снага постбиполарне Европе. Она је била нарочито важна за Русију, јер управо у Контакт групи та земља је први пут после распада СССР добила равноправан третман са другим великим силама, иако иницијативу у овом међународном облику организовања до данас има САД. У том смислу, Контакт група представља неку врсту савременог концерта великих сила. И појединачно учешће најмоћнијих земаља ЕУ у Контакт групи, уместо Уније као целине, сведочи о слабости и цени пораза њене политике према бившој Југославији и неуспеху Европе да се и после хладног рата ослободи утицаја САД и Русије.

Контакт група није међународна организација у правом смислу речи, јер нема конститутивни акт, секретаријат и стално особље. Она представља периодично неформално окупљање земаља на разним нивоима, обично на нивоу високо рангираних дипломата задужених за област Балкана у министарствима спољних послова својих земаља, а по потреби и на нивоу министара спољних послова. После затворених састанака Контакт групе објављују се јавна саопштења (statements). Редовним састанцима са специјалним изаслаником УН Мартијем Ахтисаријем, који се одржавају у његовој канцеларији у Бечу (UNOSEK) присуствују и представници ЕУ и НАТО.

Марти Ахтисари ће, како је најављено, данас у Бечу званично предочити чланицама Контакт групе предлог решења будућег статуса Косова. О садржају предлога још увек се шпекулише. У сваком случају, предлог би требало да се руководи основним принципима које је Контакт група утврдила на почетку преговарачког процеса, у новембру 2005. (нема поделе Косова и Метохије, нема припајања суседним државама, нема повратка на стање пре 1999). За почетак фебруара најављена је посета специјалног изасланика УН Београду и Приштини, који такође треба да се изјасне о његовом предлогу. Коначно, решење треба да усвоји Савет безбедности УН путем нове резолуције којом би се заменила Резолуција 1244.

Москва је јесенас довела у питање квазиједногласност о неопходности да се Косову призна независност, формирану у међународној заједници претходних осам година. Став Владимира Путина да решење статуса мора бити прихватљиво и за Београд, иначе га Русија неће подржати, довео је у неприлику остале чланице Контакт групе и Савета безбедности. Повеља УН не помиње изричито право вета сваке сталне чланице Савета безбедности, али прописује да се одлуке доносе њиховим позитивним изјашњавањем, дакле и Русије. Апстиненција од гласања сталне чланице Савета безбедности се, међутим, на основу прећутног споразума, не сматра ветом.

Са становишта интереса и циљева српског преговарачког тима, бољи однос снага постоји у Савету безбедности него у Контакт групи, због тога што је, поред Русије, и Кина наговестила да ће прихватити независност Косова само уколико то не буде преседан за сличне случајеве у другим деловима света.

Датум окончања процеса усвајања коначног статуса Косова зависи од тога какве ће примедбе на предлог решења имати Београд и Приштина, али пре свега од става према предлогу држава чланица Контакт групе. У сваком случају, утврђивање коначног статуса Косова и Метохије представља још једну прилику за одмеравање односа снага између великих сила.