Grupa za ravnotežu

Kontakt grupa ima najvažniju ulogu u procesu određivanja statusa Kosova, koji pod okriljem UN vodi specijalni izaslanik Marti Ahtisari. Kontakt grupu čini šest zemalja koje presudno utiču na politički razvoj Balkana: četiri su stalne članice Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Engleska i Francuska, dakle sve osim Kine), dok preostale dve nisu u SB ali daju veliki doprinos u vojnim trupama i pomoći mirovnim naporima na Balkanu (Nemačka i Italija). Sličan oblik međunarodnog organizovanja u vidu tzv. kontakt grupe postoji za Somaliju, a na samitu NATO u Rigi inicirano je i stvaranje "kontakt grupe" za Avganistan.

Kontakt grupa za bivšu Jugoslaviju formirana je kao odgovor na krizu i rat u BiH u aprilu 1994. godine, posle masakra na Markalama i NATO bombardovanja položaja bosanskih Srba. U junu 1994. godine Kontakt grupa je predložila plan za rešenje krize u BiH, kojim se predviđalo očuvanje Bosne i Hercegovine sastavljene od dva entiteta poznate teritorijalne razmere (49 – Republika Srpska, 51 – Federacija BiH). Srbi su tada odbacili ovaj plan nezadovoljni predviđenim kvantumom, ali predlog je poslužio kao osnova za Dejtonski sporazum (novembar 1995).

U kontekstu u kome je nastala, Kontakt grupa je predstavljala institucionalni oblik nove ravnoteže snaga postbipolarne Evrope. Ona je bila naročito važna za Rusiju, jer upravo u Kontakt grupi ta zemlja je prvi put posle raspada SSSR dobila ravnopravan tretman sa drugim velikim silama, iako inicijativu u ovom međunarodnom obliku organizovanja do danas ima SAD. U tom smislu, Kontakt grupa predstavlja neku vrstu savremenog koncerta velikih sila. I pojedinačno učešće najmoćnijih zemalja EU u Kontakt grupi, umesto Unije kao celine, svedoči o slabosti i ceni poraza njene politike prema bivšoj Jugoslaviji i neuspehu Evrope da se i posle hladnog rata oslobodi uticaja SAD i Rusije.

Kontakt grupa nije međunarodna organizacija u pravom smislu reči, jer nema konstitutivni akt, sekretarijat i stalno osoblje. Ona predstavlja periodično neformalno okupljanje zemalja na raznim nivoima, obično na nivou visoko rangiranih diplomata zaduženih za oblast Balkana u ministarstvima spoljnih poslova svojih zemalja, a po potrebi i na nivou ministara spoljnih poslova. Posle zatvorenih sastanaka Kontakt grupe objavljuju se javna saopštenja (statements). Redovnim sastancima sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, koji se održavaju u njegovoj kancelariji u Beču (UNOSEK) prisustvuju i predstavnici EU i NATO.

Marti Ahtisari će, kako je najavljeno, danas u Beču zvanično predočiti članicama Kontakt grupe predlog rešenja budućeg statusa Kosova. O sadržaju predloga još uvek se špekuliše. U svakom slučaju, predlog bi trebalo da se rukovodi osnovnim principima koje je Kontakt grupa utvrdila na početku pregovaračkog procesa, u novembru 2005. (nema podele Kosova i Metohije, nema pripajanja susednim državama, nema povratka na stanje pre 1999). Za početak februara najavljena je poseta specijalnog izaslanika UN Beogradu i Prištini, koji takođe treba da se izjasne o njegovom predlogu. Konačno, rešenje treba da usvoji Savet bezbednosti UN putem nove rezolucije kojom bi se zamenila Rezolucija 1244.

Moskva je jesenas dovela u pitanje kvazijednoglasnost o neophodnosti da se Kosovu prizna nezavisnost, formiranu u međunarodnoj zajednici prethodnih osam godina. Stav Vladimira Putina da rešenje statusa mora biti prihvatljivo i za Beograd, inače ga Rusija neće podržati, doveo je u nepriliku ostale članice Kontakt grupe i Saveta bezbednosti. Povelja UN ne pominje izričito pravo veta svake stalne članice Saveta bezbednosti, ali propisuje da se odluke donose njihovim pozitivnim izjašnjavanjem, dakle i Rusije. Apstinencija od glasanja stalne članice Saveta bezbednosti se, međutim, na osnovu prećutnog sporazuma, ne smatra vetom.

Sa stanovišta interesa i ciljeva srpskog pregovaračkog tima, bolji odnos snaga postoji u Savetu bezbednosti nego u Kontakt grupi, zbog toga što je, pored Rusije, i Kina nagovestila da će prihvatiti nezavisnost Kosova samo ukoliko to ne bude presedan za slične slučajeve u drugim delovima sveta.

Datum okončanja procesa usvajanja konačnog statusa Kosova zavisi od toga kakve će primedbe na predlog rešenja imati Beograd i Priština, ali pre svega od stava prema predlogu država članica Kontakt grupe. U svakom slučaju, utvrđivanje konačnog statusa Kosova i Metohije predstavlja još jednu priliku za odmeravanje odnosa snaga između velikih sila.