Одлазак ветерана

ДВЕ ВЕЛИКЕ И МОЋНЕ ЕВРОПСКЕ ДРЖАВЕ, Француска и Велика Британија, мењају лидере. Дугогодишњи француски председник Жак Ширак одлази у пензију а његов наследник на месту шефа државе је Никола Саркози. С друге стране Ламанша, у Великој Британији, премијер Тони Блер препустиће државно кормило досадашњем министру финансија Гордону Брауну.

Готово истовремени одлазак двојице ветерана политичке сцене Старог континента сигурно је централни спољнополитички догађај на европским просторима. Чак и уколико се зна да су обе смене биле очекиване: Ширак је само чекао резултат председничких избора и име наследника а Блер је већ дуго најављивао своје повлачење.

Иако су функционисали у потпуно различитим политичким системима Ширак и Блер су, сваки на свој начин, оставили дубок траг – и у својим државама и у свету. Француски председник и британски премијер су на власт дошли у последњој деценији 20. века. Жак Ширак је први пут победио на изборима за председника Француске 1995. године а исти успех поновио је и 2002. године. Тони Блер је био још успешнији: лабуристи су под његовим вођством побеђивали на парламентарним изборима 1997, 2001. и 2005. године.

О дометима, резултатима и последицама вишегодишње владавине Жака Ширака и Тонија Блера коначан суд даће време. Једно је, међутим, неспорно: поменута двојица европских државника претурили су много тога преко главе – како на домаћој тако и међународној сцени. Довољно је само споменути да су Блер и Ширак, између осталог, били умешани у најзначајније светске догађаје као што су интервенција НАТО против бивше СРЈ (1999) или Трећи рат у Заливу (2003). Ваља рећи да је британски премијер у вођењу светске политике био неупоредиво бруталнији. Остало је упамћено да је у време напада НАТО на СРЈ Блер био главни заговорник употребе и копнених снага, док је Ширак одбио да укључи Француску у рат против Ирака.

У тренуцима смене кормилара у Лондону и Паризу намеће се и питање какву ће политику спроводити наследници двојице европских ветерана. Први наговештаји указују да се могу очекивати одређене промене. Посебно од Гордона Брауна коме  остаје мало времена – до следећих избора 2009. године – да Британце убеди како је лабуристичка политика најбоље решење за вођење државе. На међународном плану је ситуација неупоредиво јаснија. Реално је очекивати да Гордон Браун крене више америчким, а мање европским путем.   

Саркози је у односу на будућег британског премијера у много лагоднијем положају. Пре свега због чињенице да је француски председник, судећи само по уставним овлашћењима, један од најмоћнијих владара на свету.         

И ДОК ФРАНЦУСКА И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА крећу с привикавањем на нове лидере, Немачка се ужурбано припрема за јунски самит Г-8. Долазак лидера осам најмоћнијих светских држава велики је изазов за немачку државу пре свега због опасности од протеста антиглобалиста и екстремиста свих боја.

Досад су немачким властима пријављена четири протестна скупа – три у организацији екстремне деснице а један ће припремити левичари. Озбиљно се рачуна и са акцијама антиглобалиста а само на протест организације Атак очекује се долазак 50.000 демонстраната.

Влада у Берлину припремила је опсежан план за одбрану градића Хајлигендама где ће самит бити одржан. Већ је сасвим извесно да је реч о акцији која знатно превазилази мере безбедности које су спровођене током посете америчког председника Џорџа Буша или Светског првенства у фудбалу прошле године.

Најављено је да ће у овој операцији учествовати чак 16.000 полицајаца и 1.100 војника Бундесвера. Припремају се, између осталог, и специјални затвори где ће превентивно бити смештани потенцијални насилници.