Евро не решава проблем Србије

Да Србија уместо динара има евро, као што предлаже професор Мирољуб Лабус, министар финансија би почетком кризе морао грађанима да саопшти незамисливу ствар – да ће им плате смањити за 20 одсто. Нема тог играча на српској политичкој сцени који би ту реченицу превалио преко уста. Овако, с националном валутом, просечна плата је пре кризе износила 32.700 динара. Номинално, данас је пет хиљада већа. Реално, мања је за 20 одсто.

Овакво „пеглање” система преко монетарне политике само је један од разлога зашто наша земља не може самовољно да пређе на евро, објашњавају економски стручњаци. Такође, националном валутом могу да се „пеглају” и неке друге неравнотеже. Пример за то је Кина, која намерним слабљењем јуана, стимулише извоз.

– Прелазак на евро лишио би креаторе наше економске политике да преко монетарне политике регулишу неравнотеже у систему и ублажавају ефекте кризе – објашњава професор Небојша Савић. – Да је Србија имала евро, терет кризе грађани би поднели много теже. Не бисмо могли да га амортизујемо преко курса – додаје.

Како би замена динара еврима у техничком смислу могла да се изведе, питали смо нашег саговорника. С обзиром на то да Европска централна банка не би аминовала тај прелазак, то бисмо морали да одрадимо једнострано. То значи, објашњава професор Савић, да бисмо све динаре у систему морали да продамо и да за њих купимо евре. Уколико бисмо нашли купца који би и пазарио динаре, а који ће ускоро постати безвредни папири, авиони пуни пара летели би из Србије и назад. Једино тако би то могло да се изведе, објашњава наш саговорник.

– Такав корак Европа не би схватила добронамерно – каже наш саговорник. – Такође, само увођење евра не би решило наше економске проблеме. И даље бисмо имали јаз у спољној трговини, релативно високу инфлацију и минус у државној каси. Наш основни проблем није монетарна политика, већ висока државна потрошња – истиче Савић.

С обзиром на то да Србија не може да емитује страни новац појавио би се још један проблем. С оваквом структуром привреде појавио би се недостатак евра у систему, јер нове девизе у систем могу да дођу само преко извоза, односно продаје наше робе у иностранству или преко страних директних инвестиција. А дефицит у робној размени на крају прошле године износио је шест милијарди евра, што значи да смо толико више робе увезли него извезли.

– За таквом мером је посегнула Црна Гора, али не видимо да јој је то нешто помогло. Сви проблеми тамошње економије су остали – уверен је професор Савић.

С њим је сагласан и Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште. Што више време пролази, та идеја је све бесмисленија. Да бисмо, по Мастрихтским критеријумима уопште могли да пређемо на евро, требало би да имамо ниску инфлацију, низак минус у државној каси, као и ниску државну потрошњу.

– Не може се у ту причу ући грлом у јагоде. Преласком на евро наши економски проблеми не би били решени. Напротив, само би се још више манифестовали – убеђен је Прокопијевић.

И гувернер Дејан Шошкић недавно је објашњавао зашто прелазак на евро за Србију није добар. Доста је времена потребно да прође да би се Србија нашла у ситуацији да са сигурношћу приступи тој фази развоја, објашњавао је гувернер.

– Отклањање два кључна дефицита, буџета и текућег биланса плаћања, реални су предуслови за разматрање алтернатива постојећем режиму девизног курса. Што се тиче увођења евра, прво је потребно да постанемо пуноправна чланица ЕУ да бисмо се тек након тога потенцијално квалификовали да уђемо у програм који након неколико година прилагођавања води у фиксирање курса у односу на евро и коначно, укључење у еврозону, односно Европску монетарну унију – рекао је гувернер.

Шта је заправо аргумент професора Лабуса? Једино што може да спасе нашу привреду и економију јесте увођење евра као званичне валуте у Србији.

– Многи ми замерају на том ставу и тврде да је то неизводљиво због самих правила у Европској унији, али ја знам да је изводљиво – тврди професор Лабус.

– Знам да Европска комисија, односно Европска банка не би била „срећна” када бисмо ми увели евро, али не би могли ништа да предузму да то спрече. То је у међувремену и показала пракса неких малих земаља у Европи које су увеле евро пре него што су постале део еврозоне. Србија је већ трговински интегрисана у европско тржиште. На другој страни имамо велике трансакционе трошкове замене динара за евро и евра за динаре и велику неизвесност. Да бисмо нашу трговину подстакли, морамо те ризике да отклонимо, а трошкове да смањимо. Једнострано увођење евра то може да реши – закључује Лабус.