Ми смо праве антизвезде

Један од најаутентичнијих бендова на домаћој сцени „Ортодокс келтс” поново ће обрадовати београдску публику 17. марта, на дан Светог Патрика, када ће у Студентском културном центру одржати два концерта – један анплагд, у интимнијој атмосфери за само 200 обожавалаца, а други „регуларан” – и тако са фановима прославити две деценије рада. Слављеничку мини-турнеју почели су 10. марта концертом у Бањалуци, 16. ће свирати у Новом Саду, дан касније у Београду, а 24. у Нишу.

Када су основани 1992. нису размишљали о трајању, признаје Александар Петровић, познатији као Аца Селтик, фронтмен „Келтса”, већ су покренули бенд из потребе за самоизражавањем у тешком времену за земљу.

– То је било лично и интимно уточиште од свих лоших ствари око нас. Кроз текстове и музику метафорички смо обрађивали све што се дешава око нас, и то је био одличан издувни вентил који нам је омогућио да останемо нормални.

Од почетка су били лишени размишљања о комерцијалном успеху, слави, статусу, насловним странама. И данас су оличење правих антизвезда, сматра наш саговорник:

– Нисмо имали амбицију да снимамо плоче. Натерали су нас да снимимо први албум, јер такве музике није било на пиратским дисковима, а публика је желела то да чује и код куће. Та деби плоча данас звучи мало простодушно, али то је био искрен албум који је у себи садржао најлепше емоције тог доба.

Поносни су на чињеницу да су опстали 20 година, а најрадије се сећају оних концерата који су, како каже Петровић, били изненађујуће добри:

– Били смо у Солуну 1998. на четвородневном фестивалу и тада смо, као анониман бенд, свирали на малој бини и одвукли публику са велике сцене, где је певала звезда Анастасија. Направили смо шоу-програм! А пре две године у Трсту свирали смо на традиционалном келтском фестивалу „Трискел” и на нашој свирци било је највише публике, чак 3.500 људи који никада пре тога нису устали са столица да скачу.

„Ортодокс келтс” су један од најбројнијих бендова на домаћој сцени, а оно што њих седморо држи на окупу јесте љубав према ирској култури

– Та култура је дубоко архетипски уписана у свима нама. Моје убеђење је да су Келти део словенског корпуса. У мом случају то је била песма „Black Rose” групе „Тин лизи”. Иако та група асоцира на Ирску једино тиме што је из Даблина, баш та песма је била сублимат ирских традиционала и хард рока и у том тренутку мени је нешто „кврцнуло”.

Прошло је пет година од када су објавили албум „One, Two…Five”. Иако никада нису били под пресијом да снимају албуме, Петровић истиче да се стварање новог диска отегло због незавидне ситуације у дискографији.

– Поставља се питање да ли ћемо имати збирку синглова, уместо албума, да ли ћемо снимати спотове, иако бих био веома несрећан да немамо носач звука. Имамо спремне песме за студио, и надам се да ће то у неком формату изаћи ове године.

Ј. Копривица

-----------------------------------------------------------

Чекам троструку круну за „Селтик”

Сви у бенду, а нарочито Аца, загрижени су навијачи фудбалског клуба „Селтик”. Ових дана треба да региструју и клуб навијача „Селтика”, чијим су резултатима више него задовољни:

– Оном другом клубу из Глазгова, чије име не изговарам и због кога не носим плаву боју, бежимо на табели за 20 бодова. Тај клуб је, на моју неизмерну радост, пред гашењем, пошто није плаћао порез. Ваљда ћемо узети и оба купа, и трострука круна ће бити у рукама „Селтика”. Наш стадион зовемо „Paradise”, тако да се тројство враћа у рај!