Скуп бензин обара рејтинг Обами

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако је до само пре неколико недеља имао „ветар у леђа”, када су му добре вести о опоравку економије и повећању запослености рејтинг подигле на изнад 50 одсто, популарност председника Барака Обаме је поново на низбрдици. Главни разлог је – стални пораст цена бензина.

Просек је јуче био 3,83 долара за галон (3,785 литара), што кад се прерачуна значи да Американци плаћају око 86 динара за литар. То је ситуација у којој би се готово сви у Европи, укључујући, наравно, и грађане Србије, с њима радо заменили места.

Али овде су прилике на бензинским пумпама осетљив политички барометар. Пад Обаминог рејтинга – према најновијем истраживању „Њујорк тајмса” и ТВ мреже Си-Би-Ес, пао је на 41 одсто. То се сматра директном последицом сезонски досад најскупљег бензина. Галон је раније знао да скочи на преко четири долара, али никад у марту.

Тржишна клацкалица овде је увек подразумевала да цене горива зими падају, а лети, кад почне сезона путовања и порасте потражња, расту. Овога пута збива се нешто чудно: тражња је мала, понуда велика, а цене се ипак свакодневно мењају – навише.

Стручњаци то објашњавају узроцима који су ван политичке контроле, односно ситуацијом на глобалном тржишту нафте, која истина није ванредна, али је у односу на прошлу годину ипак промењена.

Повећана је укупна глобална тражња, између осталог и зато што је Јапан, после катастрофалног земљотреса, цунамија и хаварије у нуклеарној централи „Фукушима”, затворио свих 50 својих реактора, а тај мањак надокнађује преоријентацијом на сагоревање нафте, односно мазута.

Друго, почео је да се осећа ефекат аутомобилизације Кине и Индије, и тамошњих великих бројева.

Најзад, у игри су и велики нафтни спекуланти, који играју на неизвесности око тога како ће се расплести нуклеарни спор са Ираном, с обзиром на израелске претње да ће амбиције Техерана да се домогне атомског оружја пресећи бомбардовањем његових нуклеарних лабораторија, што би довело до хаотичне ситуације у нафтном транспорту који иду кроз Персијски залив.

Све то су рационална објашњења и чињенице, али у Америци је у току предизборна кампања (иако је до гласања остало још готово осам месеци), а политичари из републиканске опозиције који се надмећу за председничку номинацију све то приписују Обами.

То што њихове оптужбе нису у складу са чињеницама, иде само на штету чињеница. И овде бирачи воле једноставна објашњења и демагогију, попут плана кандидата Њута Гингрича да ће цене бензина, буде ли изабран за председника, вратити на два и по долара за галон, јер „Американци то заслужују”.

Јасно је да је то овдашња варијанта „хлеба за три динара”, али ко за то мари, ако се стичу политички поени.

Обама, свестан да му политика на бензинским пумпама не иде у прилог, кренуо је у контраофанзиву. Преко викенда је дао чак осам интервјуа (ТВ станицама које су стратешки распоређене по целој Америци), у којима је објашњавао и бранио своју енергетску политику. „Ја разумем да ће, док год цене бензина расту, људи мислити да ја не чиним довољно да то зауставим”, рекао је ТВ станици из Орланда, на Флориди.

Људи заиста тако мисле. Анкета „Вашингтон поста” је показала да 65 одсто Американаца не одобрава како се он носи с тим проблемом. У том погледу не помажу подаци да је земља само у току прошле године зависност од увозне нафте смањила чак за 10 одсто, да је у погону два пута више нафтних бушотина него што их је било 2009.

Оно за шта бирачи једино маре, то је стање у новчанику, односно салдо на рачунима кредитних картица. И да је бензин, када је Обама изабран за председника, у новембру 2008, био заиста два и по долара за галон.

Поменута цена од 3,83 долара је само статистичка. У Вашингтону и околини, семафори на пумпама показују цене од 3,9 до преко четири долара, а на једној пумпи у центру већ стоји цена од пет долара.

Кључно питање за Обаму – и оне који би да га замене у Белој кући – зато је, колико ће галон горива коштати кад се приближи новембар.

Милан Мишић