Skup benzin obara rejting Obami

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako je do samo pre nekoliko nedelja imao „vetar u leđa”, kada su mu dobre vesti o oporavku ekonomije i povećanju zaposlenosti rejting podigle na iznad 50 odsto, popularnost predsednika Baraka Obame je ponovo na nizbrdici. Glavni razlog je – stalni porast cena benzina.

Prosek je juče bio 3,83 dolara za galon (3,785 litara), što kad se preračuna znači da Amerikanci plaćaju oko 86 dinara za litar. To je situacija u kojoj bi se gotovo svi u Evropi, uključujući, naravno, i građane Srbije, s njima rado zamenili mesta.

Ali ovde su prilike na benzinskim pumpama osetljiv politički barometar. Pad Obaminog rejtinga – prema najnovijem istraživanju „Njujork tajmsa” i TV mreže Si-Bi-Es, pao je na 41 odsto. To se smatra direktnom posledicom sezonski dosad najskupljeg benzina. Galon je ranije znao da skoči na preko četiri dolara, ali nikad u martu.

Tržišna klackalica ovde je uvek podrazumevala da cene goriva zimi padaju, a leti, kad počne sezona putovanja i poraste potražnja, rastu. Ovoga puta zbiva se nešto čudno: tražnja je mala, ponuda velika, a cene se ipak svakodnevno menjaju – naviše.

Stručnjaci to objašnjavaju uzrocima koji su van političke kontrole, odnosno situacijom na globalnom tržištu nafte, koja istina nije vanredna, ali je u odnosu na prošlu godinu ipak promenjena.

Povećana je ukupna globalna tražnja, između ostalog i zato što je Japan, posle katastrofalnog zemljotresa, cunamija i havarije u nuklearnoj centrali „Fukušima”, zatvorio svih 50 svojih reaktora, a taj manjak nadoknađuje preorijentacijom na sagorevanje nafte, odnosno mazuta.

Drugo, počeo je da se oseća efekat automobilizacije Kine i Indije, i tamošnjih velikih brojeva.

Najzad, u igri su i veliki naftni spekulanti, koji igraju na neizvesnosti oko toga kako će se rasplesti nuklearni spor sa Iranom, s obzirom na izraelske pretnje da će ambicije Teherana da se domogne atomskog oružja preseći bombardovanjem njegovih nuklearnih laboratorija, što bi dovelo do haotične situacije u naftnom transportu koji idu kroz Persijski zaliv.

Sve to su racionalna objašnjenja i činjenice, ali u Americi je u toku predizborna kampanja (iako je do glasanja ostalo još gotovo osam meseci), a političari iz republikanske opozicije koji se nadmeću za predsedničku nominaciju sve to pripisuju Obami.

To što njihove optužbe nisu u skladu sa činjenicama, ide samo na štetu činjenica. I ovde birači vole jednostavna objašnjenja i demagogiju, poput plana kandidata Njuta Gingriča da će cene benzina, bude li izabran za predsednika, vratiti na dva i po dolara za galon, jer „Amerikanci to zaslužuju”.

Jasno je da je to ovdašnja varijanta „hleba za tri dinara”, ali ko za to mari, ako se stiču politički poeni.

Obama, svestan da mu politika na benzinskim pumpama ne ide u prilog, krenuo je u kontraofanzivu. Preko vikenda je dao čak osam intervjua (TV stanicama koje su strateški raspoređene po celoj Americi), u kojima je objašnjavao i branio svoju energetsku politiku. „Ja razumem da će, dok god cene benzina rastu, ljudi misliti da ja ne činim dovoljno da to zaustavim”, rekao je TV stanici iz Orlanda, na Floridi.

Ljudi zaista tako misle. Anketa „Vašington posta” je pokazala da 65 odsto Amerikanaca ne odobrava kako se on nosi s tim problemom. U tom pogledu ne pomažu podaci da je zemlja samo u toku prošle godine zavisnost od uvozne nafte smanjila čak za 10 odsto, da je u pogonu dva puta više naftnih bušotina nego što ih je bilo 2009.

Ono za šta birači jedino mare, to je stanje u novčaniku, odnosno saldo na računima kreditnih kartica. I da je benzin, kada je Obama izabran za predsednika, u novembru 2008, bio zaista dva i po dolara za galon.

Pomenuta cena od 3,83 dolara je samo statistička. U Vašingtonu i okolini, semafori na pumpama pokazuju cene od 3,9 do preko četiri dolara, a na jednoj pumpi u centru već stoji cena od pet dolara.

Ključno pitanje za Obamu – i one koji bi da ga zamene u Beloj kući – zato je, koliko će galon goriva koštati kad se približi novembar.

Milan Mišić