Дрога долази са Косова

Србија има између 30.000 и 100.000 зависника од наркотика, а сваке године око 1.100 особа јави се на лечење од болести зависности, наведено је у овогодишњем извештају Стејт департмента о трговини наркотицима у свету. Ово су, међутим само недовољно прецизне процене Стејт департмента, јер одговарајући поуздани подаци о броју наркомана не постоје. Чињеница је да уживаоци у Србији углавном конзумирају марихуану и синтетичке дроге, док хероин у највећој мери само пролази преко Србије на путу ка земљама централне и западне Европе. Кокаин у мањим количинама улази у Србију, а директно из Јужне Америке у западну Европу кријумчаре га организоване криминалне групе из Србије.

У извештају Стејт департмента наведено је да је Србија важна земља у транзиту хероина из Авганистана, централне Азије и Турске до земаља централне и западне Европе. Према подацима српске полиције, чак око 80 одсто од укупно произведеног хероина прокријумчари се преко Србије.

У нашу земљи хероин углавном „улази” из јужне српске покрајине где се привремено складишти. Са тим у вези, у извештају Стејт департмента је наведено да је један од највећих проблема управо трговина дрогом преко административних и алтернативних прелаза са Космета. Стејт департмент то види као последицу недовољне сарадње српских надлежних органа са Еулексом и одбијања „сарадње са косовским властима”.

„Србија не признаје Косово као независну државу и одбија сваку сарадњу са косовским представницима власти. Српски МУП је потписао споразум о сарадњи са Еулексом, али директна интеракција не постоји. На то су посебно утицали инциденти на северу Косова у јулу прошле године. Потребно је хитно решити проблем функционисања административних прелаза, затворити илегалне прелазе и спречити трговину дрогом”, наведено је у извештају.

Стејт департмент Космет види првенствено као транзитну станицу за кријумчарење дроге намењене Европи.

Дрога се са Космета кријумчари камионима, аутобусима и приватним возилима, често уз „дозволу” царинских службеника, који примају мито да зажмуре, наведено је у документу америчке владе.

Према подацима српске полиције скоро све криминалне групе, којих има неколико десетина у Србији, баве се трговином наркотицима. Ипак, Стејт департмент наводи да су надлежни у Србији 2011. године запленили мање дроге у односу на 2010. годину. Чак 66 одсто мање је заплењено хероина, 11 одсто кокаина, а марихуане шест одсто мање. У МУП-у Србије кажу да је у 2010. години само у једној акцији полиције заплењено 120 килограма хероина, те да се због тога чини да је полиција „мање радила” у претходној години. Током прошле године, како наводе у полицији, у око 5.250 акција заплењено је 1,4 тоне дроге, од чега највише марихуане, затим хероина и синтетичких дрога.

Марихуана, нарочито модификована (сканк), углавном у Србију долази из Албаније преко Црне Горе. Међутим, у последњих годину, две полиција све више почиње да открива илегалне лабораторије за производњу марихуане у Србији.

У МУП-у упозоравају да у Србији има све више конзумената разних синтетичких дрога, које су нарочито популарне међу младима. У вези са тим Стејт департмент наводи да трговина синтетичким дрогама јесте разлог за забринутост иако Србија није велики произвођач органских и синтетичких дрога и прекурсора.

Србију су због сарадње на регионалном, европском али и светском нивоу на пољу борбе против трговине наркотицима похвалили представници Стејт департмента. Замерено је међутим, што још није формирано координационо тело као што је америчка ДЕА, које би се бавило борбом против трговине дрогом. Напоменуто је да је поред недовољно озбиљног рада правосудних органа у Србији и корупција велики друштвени и државни проблем.